"Stari hrast" je poslednji pab u selu na severoistoku Engleske iz koga se ljudi iseljavaju jer ostaju bez posla zbog zatvaranja rudnika. Kuće postaju dostupne i jeftine, a samim tim selo postaje privlačno izbeglicama iz Sirije.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Istraživanja javnog mnjenja u svetu, pokazuju da obični ljudi smatraju da bi naučnici trebalo da predvode uvođenje novih tehnologija u društvo. Zato naučnici moraju da na različite načine – lično ili pomoću posrednika – komuniciraju sa javnošću o nauci, i svim pitanjima o kojima nauka treba da iznese svoj sud. Treća epizoda pod naslovom "Radoznali um", sugeriše da ih u tome ne smeju zaustaviti ni nerazumevanje protivnika nauke i profesionalnih novinara, ali ni nekih njihovih kolega, koji u medijskom smislu, žele da ostanu po strani.

Istraživanja javnog mnjenja u svetu, pokazuju da obični ljudi smatraju da bi naučnici trebalo da predvode uvođenje novih tehnologija u društvo. Zato naučnici moraju da na različite načine – lično ili pomoću posrednika – komuniciraju sa javnošću o nauci, i svim pitanjima o kojima nauka treba da iznese svoj sud. Treća epizoda pod naslovom "Radoznali um", sugeriše da ih u tome ne smeju zaustaviti ni nerazumevanje protivnika nauke i profesionalnih novinara, ali ni nekih njihovih kolega, koji u medijskom smislu, žele da ostanu po strani.

Da li se pobednici rađaju ili nas okolnosti čine pobednikom? Novi serijal RTS-a "Put pobednika״ donosi priče o uspehu, borbi, pobedama i porazima. Uspešni umetnici, naučnici, poslovni ljudi, sportisti ali i oni koji su prosečni u svojim oblastima, govore o najvećim izazovima i ličnim, unutrašnjim borbama. O tome kako su ostvarili snove, na koji način sebe bodre i šta ih motiviše. Kako da živimo život bez ograničenja, u prvoj epizodi otkriva Nik Vujičić, Australijanac srpskog porekla i jedan od najvećih motivacionih govornika na svetu.

"Barkod" je emisija o potrošačima, o problemima sa kojima se potrošač u Srbiji suočava, o tome kako prodavac reaguje na njihove pritužbe, i šta kaže zakonodavac.

"Barkod" je emisija o potrošačima, o problemima sa kojima se potrošač u Srbiji suočava, o tome kako prodavac reaguje na njihove pritužbe, i šta kaže zakonodavac.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Uživajte u snimku koncerta "Svet srpske muzike", koji je održan u u maju 2024. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Uživajte u snimku koncerta "Svet srpske muzike", koji je održan u u maju 2024. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Klimatske promene predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava u 21. veku. Globalno zagrevanje, uzrokovano prekomernim emisijama štetnih gasova, rezultira nizom ozbiljnih posledica po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsko zdravlje. Prema istraživanju Međunarodne agencije za energiju sektor saobraćaja odgovoran je za 24% globalnih emisija CO2. Evropski zeleni dogovor predstavlja ambicioznu inicijativu Evropske unije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine a saobraćaj se ističe kao jedan od najvažnijih i najkompleksnijih oblasti koje je potrebno transformisati. Jedna od osnovnih strategija jeste "dekarbonizacija" sektora saobraćaja. To podrazumeva prelazak na održivije oblike prevoza, unapređenje javnog prevoza i korišćenje bicikala. U svemu tome važnu ulogu ima železnički saobraćaj. Vozovi su generalno energetski efikasniji i imaju niže emisije u poređenju sa drugim načinima prevoza. Emisije prosečnog putovanja vozom su oko tri puta manje po osobi od putovanja istom rutom automobilom ili četiri puta manje od putovanja avionom. U Evropi, železnice su u prošlosti odigrale ključnu ulogu u razvoju industrije i mobilnosti, obezbeđujući brz i pouzdan način transporta na velikim udaljenostima. 200 godina nakon polaska prvog putničkog voza na svetu vozovi u Evropi su ponovo popularni. Putujući vozom i promovišući održive vidove transporta, ekipa serijala "Zelena Evropa" posetila je sedam gradova starog kontinenta koji mogu biti pozitivni primeri za bolju i održivu budućnost.

Jelika, Borika, stara srpska ženska imena koja su vezivana za stare sorte biljaka koje su gajene u davna vremena, i koje su rađale i prehranjivale, bile toliko važne za opstanak ljudi na ovim prostorima, da su uzdizane i kao lična imena. One su i nerazdvojiv deo tradicionalnog načina života, čega se treba podsetiti u sadašnjem vremen kada se ogromna mehanizacija kreće kao tenkovi po našim poljima. Jer, kod starih sorti nije se postavljalo pitanje "dokle". Kod svake današnje žetve, to pitanje se sve jasnije i sve tvrđe postavlja.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

U Nišu živi više od dvadeset hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Srpsko stanovništvo se pod pritiskom i ranijih decenija iseljavalo pa se procenjuje da je mnogo veći broj prognanih Srba u tom gradu. Mnoge prognane porodice se još nisu skućile i od tada ne mogu da se oporave. Teškoće i nemaština sa kojima se godinama bore, ostavljaju posledice. Zdravlje je zato izgubila i Jorgovanka Đorđević iz Kosova Polja jer pomoći, kaže, nema niotkuda. Najveća briga su joj trojica sinova koji rade, ali ne mogu da pokriju sve troškove. Iako se trude, uređenje nedovršene kuće van je njihovih mogućnosti, jer podižu decu. Bez struje su živeli deset godina zbog zaostalog duga. Dug su jedva izmirili ali su ostali drugi problemi. Raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije pokušavaju da održe kontakt sa zavičajem jer o njihovom povratku kažu više niko ne govori. Iz Prizrena je i Gabrijela Bošković i u Nišu je podstanar. U Povereništvu za izbeglice i migracije u Nišu potvrđuju da nisu svi raseljeni zbrinuti i da je potrebno dopunjavati postojeću evidenciju, kaže Karolina Knežević. Porodica pokojnog Spasena Stevanovića iz Prizrena od 1999. godine živi u Aleksincu. Zahvaljujući njemu koji je sedamdesetih godina odlučio da sagrade kuću u Aleksincu sedamnaestoro ljudi je imalo krov nad glavom kada su morali da odu iz Prizrena. Tako su Stevanovići i njihovi prijatelji izbegli kolektivne centre i druga poniženja, kaže njegova supruga Slobotka. Mlađi članovi se svake godine okupljaju u Gornjem selu za slavu, u staroj crkvi svetog Đorđa koja je sagrađena 1560. godine. Njihove kuće su spaljene zato planiraju da izgrade konak pri crkvi kako bi svi imali gde da prenoće i borave kada budu dolazili. Pored interno raseljenih Srba, Goranaca, pojedinih Albanaca i drugih, u Nišu rade i izmeštene matične službe i njeni radnici iz šest opština Kosova i Metohije. Matičar Duško Dimić je raseljen iz Prizrena a njegov kolega Marko Drakulić iz Devet Jugovića i radio je u matičnoj službi u Prištini. U Podujevu je živela i radila kao matičar i Gordana Milić. Njenu kuću i više od 4 hektara zemlje u Batlavi koriste komšije Albanci, ali ništa im nije prodato. Izmeštene Matične službe koje od 1999. godine rade u Nišu i drugim gradovima imaju kontinuitet u radu i tako građani svih nacionalnosti dobijaju potrebna dokumenta.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu. One su te koje prodaju meso ili cigarete iza malih uličnih tezgi, ili povrće i voće pored puta. Muškarci se najčešće sreću kako igraju karte ili ljuljaju bebu dok prate drugo dete u školu. Ali ovaj drevni model društva mogao bi da posrne: u narodu Kasi, muškarci nisu nužno zadovoljni svojim položajem i počeli su da se bune. Pokret za oslobođenje muškaraca pokrenut je pre nekoliko godina - zove se Simbai Rimbai Tong Hai. Zahteva imovinska prava za mušku decu i veću ulogu muškaraca u porodici. Da li će Kasi, retki bastion ženske moći u Indiji, odoleti ovom naletu aktivizma?

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu. One su te koje prodaju meso ili cigarete iza malih uličnih tezgi, ili povrće i voće pored puta. Muškarci se najčešće sreću kako igraju karte ili ljuljaju bebu dok prate drugo dete u školu. Ali ovaj drevni model društva mogao bi da posrne: u narodu Kasi, muškarci nisu nužno zadovoljni svojim položajem i počeli su da se bune. Pokret za oslobođenje muškaraca pokrenut je pre nekoliko godina - zove se Simbai Rimbai Tong Hai. Zahteva imovinska prava za mušku decu i veću ulogu muškaraca u porodici. Da li će Kasi, retki bastion ženske moći u Indiji, odoleti ovom naletu aktivizma?

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Redakcija za kulturu I umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju MANASTIR BOĐANI, posvećenu jednom od najlepših i najznačajnijih srpskih pravoslavnih hramova u Vojvodini. Manastir se nalazi na levoj obali Dunava, u nepreglednoj i pitomoj bačkoj ravnici, između sela Vajska i Bođani. Prva crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta je u 15.veku, a ona koju danas vidimo je četvrta crkva po redu iz 18.veka. Kako legenda kaže, izgradio je trgovac, poreklom iz Dalmacije, koji je izgubio vid. Prolazeći ovim krajevima, on je zastao na mestu gde se nalazio izvor lekovite vode, umio se tom vodicom i progledao je. Zavetovao se da će na tom mestu, u znak zahvalnosti, izgraditi crkvu što je kasnije i učinio. Po njemu je manastir dobio ime Bogdan - Bođani. Manastir je živopisan u prvoj polovini 18.veka. Ono po čemu je jedinstven I osoben jeste njegov živopis koji je oslikao Hristofor Žefarović. O istorijatu manastira, njegovoj arhitekturi I živopisu, kao I o životu I delu fresko-slikara Hristofora Žefarovića, u emisiji govore: dr Ljiljana Stošić, istoričar umetnosti, dr Slavica Vujović, arhitekta, otac Zaharije, iguman manastira i Maja Veličković, viši konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika, Petrovaradin.

Redakcija za kulturu I umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju MANASTIR BOĐANI, posvećenu jednom od najlepših i najznačajnijih srpskih pravoslavnih hramova u Vojvodini. Manastir se nalazi na levoj obali Dunava, u nepreglednoj i pitomoj bačkoj ravnici, između sela Vajska i Bođani. Prva crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta je u 15.veku, a ona koju danas vidimo je četvrta crkva po redu iz 18.veka. Kako legenda kaže, izgradio je trgovac, poreklom iz Dalmacije, koji je izgubio vid. Prolazeći ovim krajevima, on je zastao na mestu gde se nalazio izvor lekovite vode, umio se tom vodicom i progledao je. Zavetovao se da će na tom mestu, u znak zahvalnosti, izgraditi crkvu što je kasnije i učinio. Po njemu je manastir dobio ime Bogdan - Bođani. Manastir je živopisan u prvoj polovini 18.veka. Ono po čemu je jedinstven I osoben jeste njegov živopis koji je oslikao Hristofor Žefarović. O istorijatu manastira, njegovoj arhitekturi I živopisu, kao I o životu I delu fresko-slikara Hristofora Žefarovića, u emisiji govore: dr Ljiljana Stošić, istoričar umetnosti, dr Slavica Vujović, arhitekta, otac Zaharije, iguman manastira i Maja Veličković, viši konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika, Petrovaradin.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

RTS 3 započinje emitovanje serijala Institucije u Velikom ratu. Pored emisija o putu arhivske građe u Velikom ratu, u okviru serijala realizovane su i emisije o Vladi i Vrhovnoj komandi, Pošti Srbije, srpskoj železnici i Narodnoj banci Srbije, ukupno 7 emisija koje govore o funkcionisanju važnih državnih institucija Srbije u najtežem periodu njene novije istorije.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Zoran Lesendrić Kiki i njegovi Piloti održali su koncert na stadionu Tašmajdan. Posetioci su mogli da se podsete najvećih hitova ovog benda, među kojima su: Ne veruj u idole, Neverna si, Tajna je u tebi skrivena, Hajde zajedno da sanjamo...

Zoran Lesendrić Kiki i njegovi Piloti održali su koncert na stadionu Tašmajdan. Posetioci su mogli da se podsete najvećih hitova ovog benda, među kojima su: Ne veruj u idole, Neverna si, Tajna je u tebi skrivena, Hajde zajedno da sanjamo...

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Koncert glumca Ivana Bosiljčića u Domu Sindikata, muzičko - poetsko veče pod nazivom "Ljubav je samo reč".

Koncert glumca Ivana Bosiljčića u Domu Sindikata, muzičko - poetsko veče pod nazivom "Ljubav je samo reč".

Koncert glumca Ivana Bosiljčića u Domu Sindikata, muzičko - poetsko veče pod nazivom "Ljubav je samo reč".

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Klimatske promene predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava u 21. veku. Globalno zagrevanje, uzrokovano prekomernim emisijama štetnih gasova, rezultira nizom ozbiljnih posledica po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsko zdravlje. Prema istraživanju Međunarodne agencije za energiju sektor saobraćaja odgovoran je za 24% globalnih emisija CO2. Evropski zeleni dogovor predstavlja ambicioznu inicijativu Evropske unije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine a saobraćaj se ističe kao jedan od najvažnijih i najkompleksnijih oblasti koje je potrebno transformisati. Jedna od osnovnih strategija jeste "dekarbonizacija" sektora saobraćaja. To podrazumeva prelazak na održivije oblike prevoza, unapređenje javnog prevoza i korišćenje bicikala. U svemu tome važnu ulogu ima železnički saobraćaj. Vozovi su generalno energetski efikasniji i imaju niže emisije u poređenju sa drugim načinima prevoza. Emisije prosečnog putovanja vozom su oko tri puta manje po osobi od putovanja istom rutom automobilom ili četiri puta manje od putovanja avionom. U Evropi, železnice su u prošlosti odigrale ključnu ulogu u razvoju industrije i mobilnosti, obezbeđujući brz i pouzdan način transporta na velikim udaljenostima. 200 godina nakon polaska prvog putničkog voza na svetu vozovi u Evropi su ponovo popularni. Putujući vozom i promovišući održive vidove transporta, ekipa serijala "Zelena Evropa" posetila je sedam gradova starog kontinenta koji mogu biti pozitivni primeri za bolju i održivu budućnost.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Klimatske promene predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava u 21. veku. Globalno zagrevanje, uzrokovano prekomernim emisijama štetnih gasova, rezultira nizom ozbiljnih posledica po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsko zdravlje. Prema istraživanju Međunarodne agencije za energiju sektor saobraćaja odgovoran je za 24% globalnih emisija CO2. Evropski zeleni dogovor predstavlja ambicioznu inicijativu Evropske unije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine a saobraćaj se ističe kao jedan od najvažnijih i najkompleksnijih oblasti koje je potrebno transformisati. Jedna od osnovnih strategija jeste "dekarbonizacija" sektora saobraćaja. To podrazumeva prelazak na održivije oblike prevoza, unapređenje javnog prevoza i korišćenje bicikala. U svemu tome važnu ulogu ima železnički saobraćaj. Vozovi su generalno energetski efikasniji i imaju niže emisije u poređenju sa drugim načinima prevoza. Emisije prosečnog putovanja vozom su oko tri puta manje po osobi od putovanja istom rutom automobilom ili četiri puta manje od putovanja avionom. U Evropi, železnice su u prošlosti odigrale ključnu ulogu u razvoju industrije i mobilnosti, obezbeđujući brz i pouzdan način transporta na velikim udaljenostima. 200 godina nakon polaska prvog putničkog voza na svetu vozovi u Evropi su ponovo popularni. Putujući vozom i promovišući održive vidove transporta, ekipa serijala "Zelena Evropa" posetila je sedam gradova starog kontinenta koji mogu biti pozitivni primeri za bolju i održivu budućnost.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Klimatske promene predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava u 21. veku. Globalno zagrevanje, uzrokovano prekomernim emisijama štetnih gasova, rezultira nizom ozbiljnih posledica po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsko zdravlje. Prema istraživanju Međunarodne agencije za energiju sektor saobraćaja odgovoran je za 24% globalnih emisija CO2. Evropski zeleni dogovor predstavlja ambicioznu inicijativu Evropske unije za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine a saobraćaj se ističe kao jedan od najvažnijih i najkompleksnijih oblasti koje je potrebno transformisati. Jedna od osnovnih strategija jeste "dekarbonizacija" sektora saobraćaja. To podrazumeva prelazak na održivije oblike prevoza, unapređenje javnog prevoza i korišćenje bicikala. U svemu tome važnu ulogu ima železnički saobraćaj. Vozovi su generalno energetski efikasniji i imaju niže emisije u poređenju sa drugim načinima prevoza. Emisije prosečnog putovanja vozom su oko tri puta manje po osobi od putovanja istom rutom automobilom ili četiri puta manje od putovanja avionom. U Evropi, železnice su u prošlosti odigrale ključnu ulogu u razvoju industrije i mobilnosti, obezbeđujući brz i pouzdan način transporta na velikim udaljenostima. 200 godina nakon polaska prvog putničkog voza na svetu vozovi u Evropi su ponovo popularni. Putujući vozom i promovišući održive vidove transporta, ekipa serijala "Zelena Evropa" posetila je sedam gradova starog kontinenta koji mogu biti pozitivni primeri za bolju i održivu budućnost.

Jelika, Borika, stara srpska ženska imena koja su vezivana za stare sorte biljaka koje su gajene u davna vremena, i koje su rađale i prehranjivale, bile toliko važne za opstanak ljudi na ovim prostorima, da su uzdizane i kao lična imena. One su i nerazdvojiv deo tradicionalnog načina života, čega se treba podsetiti u sadašnjem vremen kada se ogromna mehanizacija kreće kao tenkovi po našim poljima. Jer, kod starih sorti nije se postavljalo pitanje "dokle". Kod svake današnje žetve, to pitanje se sve jasnije i sve tvrđe postavlja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Jelika, Borika, stara srpska ženska imena koja su vezivana za stare sorte biljaka koje su gajene u davna vremena, i koje su rađale i prehranjivale, bile toliko važne za opstanak ljudi na ovim prostorima, da su uzdizane i kao lična imena. One su i nerazdvojiv deo tradicionalnog načina života, čega se treba podsetiti u sadašnjem vremen kada se ogromna mehanizacija kreće kao tenkovi po našim poljima. Jer, kod starih sorti nije se postavljalo pitanje "dokle". Kod svake današnje žetve, to pitanje se sve jasnije i sve tvrđe postavlja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Jelika, Borika, stara srpska ženska imena koja su vezivana za stare sorte biljaka koje su gajene u davna vremena, i koje su rađale i prehranjivale, bile toliko važne za opstanak ljudi na ovim prostorima, da su uzdizane i kao lična imena. One su i nerazdvojiv deo tradicionalnog načina života, čega se treba podsetiti u sadašnjem vremen kada se ogromna mehanizacija kreće kao tenkovi po našim poljima. Jer, kod starih sorti nije se postavljalo pitanje "dokle". Kod svake današnje žetve, to pitanje se sve jasnije i sve tvrđe postavlja.

Redakcija za kulturu I umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju MANASTIR BOĐANI, posvećenu jednom od najlepših i najznačajnijih srpskih pravoslavnih hramova u Vojvodini. Manastir se nalazi na levoj obali Dunava, u nepreglednoj i pitomoj bačkoj ravnici, između sela Vajska i Bođani. Prva crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta je u 15.veku, a ona koju danas vidimo je četvrta crkva po redu iz 18.veka. Kako legenda kaže, izgradio je trgovac, poreklom iz Dalmacije, koji je izgubio vid. Prolazeći ovim krajevima, on je zastao na mestu gde se nalazio izvor lekovite vode, umio se tom vodicom i progledao je. Zavetovao se da će na tom mestu, u znak zahvalnosti, izgraditi crkvu što je kasnije i učinio. Po njemu je manastir dobio ime Bogdan - Bođani. Manastir je živopisan u prvoj polovini 18.veka. Ono po čemu je jedinstven I osoben jeste njegov živopis koji je oslikao Hristofor Žefarović. O istorijatu manastira, njegovoj arhitekturi I živopisu, kao I o životu I delu fresko-slikara Hristofora Žefarovića, u emisiji govore: dr Ljiljana Stošić, istoričar umetnosti, dr Slavica Vujović, arhitekta, otac Zaharije, iguman manastira i Maja Veličković, viši konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika, Petrovaradin.

Redakcija za kulturu I umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju MANASTIR BOĐANI, posvećenu jednom od najlepših i najznačajnijih srpskih pravoslavnih hramova u Vojvodini. Manastir se nalazi na levoj obali Dunava, u nepreglednoj i pitomoj bačkoj ravnici, između sela Vajska i Bođani. Prva crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta je u 15.veku, a ona koju danas vidimo je četvrta crkva po redu iz 18.veka. Kako legenda kaže, izgradio je trgovac, poreklom iz Dalmacije, koji je izgubio vid. Prolazeći ovim krajevima, on je zastao na mestu gde se nalazio izvor lekovite vode, umio se tom vodicom i progledao je. Zavetovao se da će na tom mestu, u znak zahvalnosti, izgraditi crkvu što je kasnije i učinio. Po njemu je manastir dobio ime Bogdan - Bođani. Manastir je živopisan u prvoj polovini 18.veka. Ono po čemu je jedinstven I osoben jeste njegov živopis koji je oslikao Hristofor Žefarović. O istorijatu manastira, njegovoj arhitekturi I živopisu, kao I o životu I delu fresko-slikara Hristofora Žefarovića, u emisiji govore: dr Ljiljana Stošić, istoričar umetnosti, dr Slavica Vujović, arhitekta, otac Zaharije, iguman manastira i Maja Veličković, viši konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika, Petrovaradin.

Redakcija za kulturu I umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju MANASTIR BOĐANI, posvećenu jednom od najlepših i najznačajnijih srpskih pravoslavnih hramova u Vojvodini. Manastir se nalazi na levoj obali Dunava, u nepreglednoj i pitomoj bačkoj ravnici, između sela Vajska i Bođani. Prva crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta je u 15.veku, a ona koju danas vidimo je četvrta crkva po redu iz 18.veka. Kako legenda kaže, izgradio je trgovac, poreklom iz Dalmacije, koji je izgubio vid. Prolazeći ovim krajevima, on je zastao na mestu gde se nalazio izvor lekovite vode, umio se tom vodicom i progledao je. Zavetovao se da će na tom mestu, u znak zahvalnosti, izgraditi crkvu što je kasnije i učinio. Po njemu je manastir dobio ime Bogdan - Bođani. Manastir je živopisan u prvoj polovini 18.veka. Ono po čemu je jedinstven I osoben jeste njegov živopis koji je oslikao Hristofor Žefarović. O istorijatu manastira, njegovoj arhitekturi I živopisu, kao I o životu I delu fresko-slikara Hristofora Žefarovića, u emisiji govore: dr Ljiljana Stošić, istoričar umetnosti, dr Slavica Vujović, arhitekta, otac Zaharije, iguman manastira i Maja Veličković, viši konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika, Petrovaradin.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Ne bi se moglo reći da postoji išta neobično u tome što grupa dece priprema predstavu po motivima "Čarobnjaka iz Oz-a". Ovaj teozofski roman imao je nebrojeno mnogo izvođenja i ekranizacija, a neprolaznost ove priče potvrda je univerzalne poruke koju ona nosi: u potrazi za, alegorijski gledano, mozgom, srcem, hrabrošću i porodicom, likovi prolaze kroz razna iskušenja da bi se zapravo čitavo to putešestvije, kroz nadrealne svetove, završilo unutar njih samih. "Čarobnjaci", prevashodno film atmosfere, prateći pripremu predstave "Crvene cipelice" pokušava da približi unutrašnji svet dece sa razvojnim smetnjama, koja su akteri ovog filma. Kroz formu mjuzikla, radnja prati sam radni proces i kroz likove i njihove probleme unutar narativa bajke, demistifikuje unutrašnje drame samih aktera.

Ne bi se moglo reći da postoji išta neobično u tome što grupa dece priprema predstavu po motivima "Čarobnjaka iz Oz-a". Ovaj teozofski roman imao je nebrojeno mnogo izvođenja i ekranizacija, a neprolaznost ove priče potvrda je univerzalne poruke koju ona nosi: u potrazi za, alegorijski gledano, mozgom, srcem, hrabrošću i porodicom, likovi prolaze kroz razna iskušenja da bi se zapravo čitavo to putešestvije, kroz nadrealne svetove, završilo unutar njih samih. "Čarobnjaci", prevashodno film atmosfere, prateći pripremu predstave "Crvene cipelice" pokušava da približi unutrašnji svet dece sa razvojnim smetnjama, koja su akteri ovog filma. Kroz formu mjuzikla, radnja prati sam radni proces i kroz likove i njihove probleme unutar narativa bajke, demistifikuje unutrašnje drame samih aktera.

Nastupom hora "Kolibri" na sceni Između crkava u Starom gradu u Budvi, najavljeno je otvaranje 37. izdanja festivala "Grad teatar". Najmlađi hor Radio-televizije Srbije oduševio je budvansku publiku izvođenjem nezaboravnih pesama za decu poput "Zakleo se bumbar", "Razbole se lisica", "Ivin voz", "Uvek divan dan", ali i novog hita "Bolje biti dobar nego loš".

Nastupom hora "Kolibri" na sceni Između crkava u Starom gradu u Budvi, najavljeno je otvaranje 37. izdanja festivala "Grad teatar". Najmlađi hor Radio-televizije Srbije oduševio je budvansku publiku izvođenjem nezaboravnih pesama za decu poput "Zakleo se bumbar", "Razbole se lisica", "Ivin voz", "Uvek divan dan", ali i novog hita "Bolje biti dobar nego loš".

Nastupom hora "Kolibri" na sceni Između crkava u Starom gradu u Budvi, najavljeno je otvaranje 37. izdanja festivala "Grad teatar". Najmlađi hor Radio-televizije Srbije oduševio je budvansku publiku izvođenjem nezaboravnih pesama za decu poput "Zakleo se bumbar", "Razbole se lisica", "Ivin voz", "Uvek divan dan", ali i novog hita "Bolje biti dobar nego loš".

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Nastupom hora "Kolibri" na sceni Između crkava u Starom gradu u Budvi, najavljeno je otvaranje 37. izdanja festivala "Grad teatar". Najmlađi hor Radio-televizije Srbije oduševio je budvansku publiku izvođenjem nezaboravnih pesama za decu poput "Zakleo se bumbar", "Razbole se lisica", "Ivin voz", "Uvek divan dan", ali i novog hita "Bolje biti dobar nego loš".

Nastupom hora "Kolibri" na sceni Između crkava u Starom gradu u Budvi, najavljeno je otvaranje 37. izdanja festivala "Grad teatar". Najmlađi hor Radio-televizije Srbije oduševio je budvansku publiku izvođenjem nezaboravnih pesama za decu poput "Zakleo se bumbar", "Razbole se lisica", "Ivin voz", "Uvek divan dan", ali i novog hita "Bolje biti dobar nego loš".

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Rođeni Sarajlija, pevač, kompozitor i izvođač na pet instrumenata. Bio je deo najveće sarajevske muzičke scene kada su Jugoslavijom harali: Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Indeksi, Pro Arte i Bijelo dugme. Počinje karijeru kao pevač sevdalinki, zatim se okreće evergrin muzici. Kada se pojavio film "Cigani lete u nebo", Harisa je taj zvuk toliko povukao da je stare melodije zamenio temperamentnim ciganskim melosom. Oformljuje i grupu Sar e Roma. Osvajaju pesmom "Pilem, pilem". Od hitova "Ostariću, neću znati", "Rano je za tugu", "Hladno je, ugrij me", do današnjih dana Haris je najveća zvezda muzičke scene u regionu.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Prošlo je pola veka, a da se o udesu u Vinči i Životi Vraniću, prvoj žrtvi radioaktivnog zračenja u Jugoslaviji, ne zna baš sve. Retki su još oni koji znaju potpunu istinu, još ređi oni - koji su spremni da je podele sa drugima. Prvima je to nepotrebno podsećanje na niz nesrećnih okolnosti, a jednom čoveku, jedinom koji još može da posvedoči, bolna rana koju otvara svaka nevešta interpretacija, ali i želja da se ipak ne zaboravi - da ostane nauk.

Ksenija Jovanović, prvakinja Narodnog pozorišta u penziji, glumačka heroina čiji se izraz osim od emocija sastojao i od intelekta i od znanja, zauzima značajno mesto u antologiji srpskog glumišta. Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta - Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu Raša Plaović, Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten - nagradu za životno delo 2007, posle šest decenija uspešno ostvarivanih uloga. Prošlo je pet godina od kako nije sa nama, ali je ostao zabeležen razgovor sa autorom serijala, Nebojšom Glišićem, u kome ugledna glumica govori o svojoj karijeri, svom poimanju profesije i života.

Ksenija Jovanović, prvakinja Narodnog pozorišta u penziji, glumačka heroina čiji se izraz osim od emocija sastojao i od intelekta i od znanja, zauzima značajno mesto u antologiji srpskog glumišta. Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta - Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu Raša Plaović, Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten - nagradu za životno delo 2007, posle šest decenija uspešno ostvarivanih uloga. Prošlo je pet godina od kako nije sa nama, ali je ostao zabeležen razgovor sa autorom serijala, Nebojšom Glišićem, u kome ugledna glumica govori o svojoj karijeri, svom poimanju profesije i života.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Siniša Luković, scenarista i voditelj serije, jedan od najboljih savremenih poznavalaca pomorske istorije Boke Kotorske i autor više knjiga, ne krije svoje zadovoljstvo što je serija pred gledaocima u Srbiji: "Generacije Bokelja živjele su s morem i od mora, i izgradile su globalno poznatu pomorsku tradiciju koju "Boka pomorska" reaktuelizuje. Pomorska istorija Boke Kotorske je vjerovatno najpreciznije činjenično potkrijepljeno lice naše istorije. Bez ikakve mitologizacije, sve ličnosti koje smo izdvojili za prvu sezonu serije imale su značajan uticaj na istoriju svijeta. Naravno da je serija rezultat višegodišnjeg predanog rada i istraživanja cijele ekipe, i iskreno se radujem što je svojom estetikom i načinom izvođenja u skladu sa najboljim svjetskim praksama zaslužila da je vidi i publika u Srbiji. I siguran sam da će veliki broj ljubitelja Boke isto tako širokogrudo doživjeti njenu slavnu pomorsku istoriju. Ploviti se mora...".

Siniša Luković, scenarista i voditelj serije, jedan od najboljih savremenih poznavalaca pomorske istorije Boke Kotorske i autor više knjiga, ne krije svoje zadovoljstvo što je serija pred gledaocima u Srbiji: "Generacije Bokelja živjele su s morem i od mora, i izgradile su globalno poznatu pomorsku tradiciju koju "Boka pomorska" reaktuelizuje. Pomorska istorija Boke Kotorske je vjerovatno najpreciznije činjenično potkrijepljeno lice naše istorije. Bez ikakve mitologizacije, sve ličnosti koje smo izdvojili za prvu sezonu serije imale su značajan uticaj na istoriju svijeta. Naravno da je serija rezultat višegodišnjeg predanog rada i istraživanja cijele ekipe, i iskreno se radujem što je svojom estetikom i načinom izvođenja u skladu sa najboljim svjetskim praksama zaslužila da je vidi i publika u Srbiji. I siguran sam da će veliki broj ljubitelja Boke isto tako širokogrudo doživjeti njenu slavnu pomorsku istoriju. Ploviti se mora...".

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Novo izdanje emisije Bunt, donosi nam i priču o jednom kombiju. Predstavljamo dokumentarni film Jugoslava Nikolića "Kombi nacija" o kombiju Zastava 850 AK, sa kojim je autor filma prošao čitavu bivšu Jugoslaviju i obišao fabrike gde su se delovi za ovo prevozno sredstvo proizvodili. Uz to, bili smo i na nastupu grupe "Jugoslav i ja" koja je napravila muziku za film. Bend "Pacifik" objavio je svoj drugi album "Lakim korakom". O radu na ovom albumu i muzičkom izrazu, kao i o razlozima zašto smo čekali skoro deset godina na novi muzički materijal, razgovarali smo sa frontmenom benda Željkom Markušem. Nova snage domaće rok scene je bend "Vanda Li". Sačinjen je od iskusnih muzičara koji su se upustili u svoj novi projekat pa su objavili singl "Isprskaću te" čiji je alternativni naziv "Palačinka". Mlada umetnica Tesa Šejla spaja muziku i horor film. Pesma "Vrati se" već je otvorila filmski festival. Razgovarali smo sa autorkom o načinima spajanja teksta i muzike, sa elementima horora kao i o značaju ovih umetnosti u svojstvu načina komunikacije sa publikom. Bili smo na promociji novog singla "Haluciniram" benda "Nezvani gosti". Veterani rokenrola Aleksandar Komadinović Veseli i Aleksandar Karapandžić Kara, grabe ka prvom LP izdanju. Osim pomenutog singla. objavili su još četiri autorske pesme i obradu čuvenog hita "I wanna be your dog". Premijerno u Bunt-u emitovaćemo još tri spota- dve nove pesme benda, "Psi" i novi singl benda "Dram", kao i novi aranžman čuvenog hita "Krokodili dolaze"- sastava "Električni Orgazam".

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Novogodišnja tradicija je direktan prenos koncerta Bečke filharmonije iz Zlatne dvorane Muzikferajna. Ove godine biće obeleženo 200 godina od rođenja Johana Štrausa mlađeg izvođenjem izbora njegovih kompozicija. Orkestrom će dirigovati, po sedmi put na ovom koncertu, maestro Rikardo Muti sa kojim orkestar Bečke filharmonije sarađuje od 1971. godine i od tada su zajedno nastupili na preko 500 koncerata. Danijel Frošauer, predsedavajući Bečke filharmonije, naglasio je posebnu ulogu i značaj maestra Rikarda Mutija, u delu istorije ovog orkestra koja je duga preko pedeset godina. Maestro Muti je počasni član orkestra od 2011. godine i u mnogome je doprineo kreiranju repertoara i specifičnog zvuka, a to ga čini pravom osobom za obeležavanje godišnjice Johana Štraus na samom početku 2025.godine. Na programu koncerta su dela Johana Štrausa mlađeg, Johana Štrausa starijeg, braće Jozefa i Eduarda Štrausa, Jozefa Helmesbergera i kompozitorke Konstance Gajger.

Novogodišnja tradicija je direktan prenos koncerta Bečke filharmonije iz Zlatne dvorane Muzikferajna. Ove godine biće obeleženo 200 godina od rođenja Johana Štrausa mlađeg izvođenjem izbora njegovih kompozicija. Orkestrom će dirigovati, po sedmi put na ovom koncertu, maestro Rikardo Muti sa kojim orkestar Bečke filharmonije sarađuje od 1971. godine i od tada su zajedno nastupili na preko 500 koncerata. Danijel Frošauer, predsedavajući Bečke filharmonije, naglasio je posebnu ulogu i značaj maestra Rikarda Mutija, u delu istorije ovog orkestra koja je duga preko pedeset godina. Maestro Muti je počasni član orkestra od 2011. godine i u mnogome je doprineo kreiranju repertoara i specifičnog zvuka, a to ga čini pravom osobom za obeležavanje godišnjice Johana Štraus na samom početku 2025.godine. Na programu koncerta su dela Johana Štrausa mlađeg, Johana Štrausa starijeg, braće Jozefa i Eduarda Štrausa, Jozefa Helmesbergera i kompozitorke Konstance Gajger.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

Serija "Vreme kroz vekove" pojam vremena sagledava u širem kontekstu istorije mišljenja jer koncept vremena leži u naučnim istraživanjima - idejama filozofije, istorije, teologije, etnologije, sociologije i umetnosti i dr.

"Vojska bez svog lista je kao čovek bez govora" rekao je još u pretprošlom veku, 1879. godine Jovan Dragašević povodom pokretanja časopisa "Ratnik", prvog institucionalizovanog vojnog lista u Srbiji.

Ksenija Jovanović, prvakinja Narodnog pozorišta u penziji, glumačka heroina čiji se izraz osim od emocija sastojao i od intelekta i od znanja, zauzima značajno mesto u antologiji srpskog glumišta. Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta - Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu Raša Plaović, Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten - nagradu za životno delo 2007, posle šest decenija uspešno ostvarivanih uloga. Prošlo je pet godina od kako nije sa nama, ali je ostao zabeležen razgovor sa autorom serijala, Nebojšom Glišićem, u kome ugledna glumica govori o svojoj karijeri, svom poimanju profesije i života.

Ksenija Jovanović, prvakinja Narodnog pozorišta u penziji, glumačka heroina čiji se izraz osim od emocija sastojao i od intelekta i od znanja, zauzima značajno mesto u antologiji srpskog glumišta. Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta - Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu Raša Plaović, Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten - nagradu za životno delo 2007, posle šest decenija uspešno ostvarivanih uloga. Prošlo je pet godina od kako nije sa nama, ali je ostao zabeležen razgovor sa autorom serijala, Nebojšom Glišićem, u kome ugledna glumica govori o svojoj karijeri, svom poimanju profesije i života.

Ksenija Jovanović, prvakinja Narodnog pozorišta u penziji, glumačka heroina čiji se izraz osim od emocija sastojao i od intelekta i od znanja, zauzima značajno mesto u antologiji srpskog glumišta. Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta - Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu Raša Plaović, Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten - nagradu za životno delo 2007, posle šest decenija uspešno ostvarivanih uloga. Prošlo je pet godina od kako nije sa nama, ali je ostao zabeležen razgovor sa autorom serijala, Nebojšom Glišićem, u kome ugledna glumica govori o svojoj karijeri, svom poimanju profesije i života.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Animiranu seriju "Raspevana slikovnica" čini 12 trominutnih epizoda namenjenu predškolcima. Originalni songovi Nikole Čuturila i animacija studija "Gojko", vode vas na jednu seosku farmu. Otkrićemo jednu ovcu koja nikada nije sama jer je uvek sa drugaricama, ćurana, ćuriće i ćurku koji se šepure po imanju, gusku koja voli da se prska, kozu koja je okretna lepotica, konja koji pleni izuzetnim stasom, patku sa svojim pačićima, prase koje šta god vidi brzo smaže, magaraca koji glasno njače, mačku koju opsedaju snovi, kravicu koja je dobra mamica, koku koja nosi važna jaja i jednog psa čuvara - odgovornog gazdinog saradnika. "Raspevana slikovnica" poručuje: Mame, tate podsetite se na vaše odrastanje dok najmlađi upoznaju koliko je važna priroda i sve što je okružuje.

Animiranu seriju "Raspevana slikovnica" čini 12 trominutnih epizoda namenjenu predškolcima. Originalni songovi Nikole Čuturila i animacija studija "Gojko", vode vas na jednu seosku farmu. Otkrićemo jednu ovcu koja nikada nije sama jer je uvek sa drugaricama, ćurana, ćuriće i ćurku koji se šepure po imanju, gusku koja voli da se prska, kozu koja je okretna lepotica, konja koji pleni izuzetnim stasom, patku sa svojim pačićima, prase koje šta god vidi brzo smaže, magaraca koji glasno njače, mačku koju opsedaju snovi, kravicu koja je dobra mamica, koku koja nosi važna jaja i jednog psa čuvara - odgovornog gazdinog saradnika. "Raspevana slikovnica" poručuje: Mame, tate podsetite se na vaše odrastanje dok najmlađi upoznaju koliko je važna priroda i sve što je okružuje.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Animiranu seriju "Raspevana slikovnica" čini 12 trominutnih epizoda namenjenu predškolcima. Originalni songovi Nikole Čuturila i animacija studija "Gojko", vode vas na jednu seosku farmu. Otkrićemo jednu ovcu koja nikada nije sama jer je uvek sa drugaricama, ćurana, ćuriće i ćurku koji se šepure po imanju, gusku koja voli da se prska, kozu koja je okretna lepotica, konja koji pleni izuzetnim stasom, patku sa svojim pačićima, prase koje šta god vidi brzo smaže, magaraca koji glasno njače, mačku koju opsedaju snovi, kravicu koja je dobra mamica, koku koja nosi važna jaja i jednog psa čuvara - odgovornog gazdinog saradnika. "Raspevana slikovnica" poručuje: Mame, tate podsetite se na vaše odrastanje dok najmlađi upoznaju koliko je važna priroda i sve što je okružuje.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Urbane bašte sve su popularnije u gradskim sredinama. Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. Poznato je da je baštovanstvo dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje, a koncept urbane bašte će postati veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Urbane bašte sve su popularnije u gradskim sredinama. Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. Poznato je da je baštovanstvo dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje, a koncept urbane bašte će postati veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Jedan od događaja u kulturi koji će obeležiti godišnju koncertnu sezonu je dolazak svetski priznatog maestra Zubina Mehte u Beograd, koji će se ujediniti u muzici sa Beogradskom filharmonijom. Čuveni maestro Zubin Mehta, dirigovaće Mocartovu Uvertiru za operu "Figarova ženidba", "Simfoniju br. 40 u ge-molu" i Šubertovu "Simfoniju br. 9" koju publika zna i pod nazivom "Velika".

Jedan od događaja u kulturi koji će obeležiti godišnju koncertnu sezonu je dolazak svetski priznatog maestra Zubina Mehte u Beograd, koji će se ujediniti u muzici sa Beogradskom filharmonijom. Čuveni maestro Zubin Mehta, dirigovaće Mocartovu Uvertiru za operu "Figarova ženidba", "Simfoniju br. 40 u ge-molu" i Šubertovu "Simfoniju br. 9" koju publika zna i pod nazivom "Velika".

Jedan od događaja u kulturi koji će obeležiti godišnju koncertnu sezonu je dolazak svetski priznatog maestra Zubina Mehte u Beograd, koji će se ujediniti u muzici sa Beogradskom filharmonijom. Čuveni maestro Zubin Mehta, dirigovaće Mocartovu Uvertiru za operu "Figarova ženidba", "Simfoniju br. 40 u ge-molu" i Šubertovu "Simfoniju br. 9" koju publika zna i pod nazivom "Velika".

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

10. Oktobra 2024. u MTS dvorani tražila se karta više. Svojoj vernoj publici Ilda Šaulić je priredila koncert prožet divnim emocijama. Publika je uživala uz svaku pesmu a poseban trenutak bio je taj kada je uz pratnju orkestra Endžija Mavrića otpevala blok pesama svog oca Šabana Šaulića. Gosti na koncertu bili su Peđa Medenica i Bojan Vasković.

10. Oktobra 2024. u MTS dvorani tražila se karta više. Svojoj vernoj publici Ilda Šaulić je priredila koncert prožet divnim emocijama. Publika je uživala uz svaku pesmu a poseban trenutak bio je taj kada je uz pratnju orkestra Endžija Mavrića otpevala blok pesama svog oca Šabana Šaulića. Gosti na koncertu bili su Peđa Medenica i Bojan Vasković.

10. Oktobra 2024. u MTS dvorani tražila se karta više. Svojoj vernoj publici Ilda Šaulić je priredila koncert prožet divnim emocijama. Publika je uživala uz svaku pesmu a poseban trenutak bio je taj kada je uz pratnju orkestra Endžija Mavrića otpevala blok pesama svog oca Šabana Šaulića. Gosti na koncertu bili su Peđa Medenica i Bojan Vasković.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" igra se u znak sećanja na radnike RTS - a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS - u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji. Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS - a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" igra se u znak sećanja na radnike RTS - a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS - u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji. Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS - a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" igra se u znak sećanja na radnike RTS - a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS - u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji. Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS - a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja.

Olga Bojanić želi da po svaku cenu otkrije istinu o pogibiji svog brata. Krivac je devojčica Ivka koja ga je slučajno izdala i koja zbog osećanja krivice pokušava samoubistvo. Olga, našavši se u dilemi, oprašta joj i žuri da je spase.

Olga Bojanić želi da po svaku cenu otkrije istinu o pogibiji svog brata. Krivac je devojčica Ivka koja ga je slučajno izdala i koja zbog osećanja krivice pokušava samoubistvo. Olga, našavši se u dilemi, oprašta joj i žuri da je spase.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Treća epizoda upoznaje nas sa problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo stroja. Pored monotonije koja odlikuje ovakve vrste posla, tu su i učestale povrede i smrtni slučajevi uslovljeni nepažnjom ili tehničkim razlozima. Pored toga, postoji više bolesti koje se vezuju za poslove fabričkih ili rudarskih kompleksa. Primer koji ide korak dalje je i taj da sam pojam umora nije bio legitiman sve do početka dvadesetog veka. Pripisivan je lenjosti ili bezvoljnosti. Na kraju puta obespravljenog radnika, za njega ostaju dva izbora: smrt ili štrajk.

Treća epizoda upoznaje nas sa problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo stroja. Pored monotonije koja odlikuje ovakve vrste posla, tu su i učestale povrede i smrtni slučajevi uslovljeni nepažnjom ili tehničkim razlozima. Pored toga, postoji više bolesti koje se vezuju za poslove fabričkih ili rudarskih kompleksa. Primer koji ide korak dalje je i taj da sam pojam umora nije bio legitiman sve do početka dvadesetog veka. Pripisivan je lenjosti ili bezvoljnosti. Na kraju puta obespravljenog radnika, za njega ostaju dva izbora: smrt ili štrajk.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Većina članova grupa postali su kasnije ugledni umetnici i književnici, poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Miroslava i Božidara Mandića, Peđe Vraneševića, Vujice Rešin Tucića, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik i dr. Danas se umetničkoj i kulturnoj javnosti otkrivaju umetnici o čijem se tadašnjem radu malo znalo. Sticajem političkih i društvenih okolnosti bila je stvorena atmosfera otvorenog umetničkog univerziteta koja je bila izuzetak u socijalističkim državama. Nažalost, protiv pojedinih članova grupa su zbog njihovih radova i tekstova su podignute optužnice, a Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović su osuđeni na zatvorske kazne koje su i izdržali. Neobično je to da su se ta suđenja i kažnjavanje umetnika vremenski poklopili sa vladavinom "srpskih liberala" početkom sedamdesetih godina prošlog veka! Kako je na Tribini mladih pre pedeset godina došlo do umetničkih akcija koje su nazvane Nova umetnička praksa? Koliko je takva umetnost bila saglasna s duhom vremena i sličnim tendencijama u svetu? Kakve su se izložbe, performansi i akcije na Tribini mladih održavale od 1970. do 1975? Ko je i zbog čega smenio urednike Tribine mladih 1972? Zbog čega su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović osuđeni na zatvorske kazne? Kako su posle sklanjanja s Tribine mladih konceptualni umetnici tragali za zajedničkim životom u komuni?

U šestoj epizodi istoričar i teoretičar umetnosti Jerko Denegri se pita: kako je moglo da se desi da se novosadskim konceptualistima istovremeno sudi u Novom Sadu 1971. godine i da se njihova dela, kao reprezentativna dela novije jugoslovenske umetnosti iste te godine izlažu pod državnim pokroviteljstvom na međunarodnim izložbama u inostranstvu? U septembru 1971. pojedini članovi grupa KOD i Ǝ (Obrnuto E) dobijaju poziv da učestvuju na Pariskom bijenalu mladih u Parizu. Pojedini članovi grupa zagovaraju odbijanje nastupa u Parizu. U februaru 1972. sa zakašnjenjem od godinu dana izlazi broj časopisa Polja u celosti posvećen konceptualnoj umetnosti. Bez teorijskog predznanja radovi novosadskih konceptualista izgledali bi naivno u svom vremenu i u kulturi gde su nastajala, kaže Denegri, ali radi se o umetnosti koja komunicira sa tadašnjim dominantnim pravcima i pokretima u filozofiji, lingvistici, teoriji masovnih komunikacija i teoriji književnosti. Miško Šuvaković govori o presudnom uticaju Marsela Dišana kako na modernu posleratnu umetnost tako i na novosadske konceptualiste, dok Vladimir Kopicl svedoči o postepenom prestanku rada novosadskih konceptualista u grupama početkom 70-tih godina i prelaskom u pojedinačno delovanje i u tzv. nevidljivu umetnost. Šesta epizoda obrađuje period od hepeninga pod nazivom Zakuska novih umetnosti koja se održala u februaru 1971. i izazvala do tada jedan od najvećih posleratnih skandala u likovnoj umetnosti do podizanja optužnica protiv Miroslava Mandića, Slavka Bogdanovića, Ota Tolnaija (nedavno preminulog) i Šandora Rože. Jerko Denegri dva meseca posle skandala priređuje u Salonu Muzeja moderne umetnosti u Beogradu izložbu pod nazivom Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji koja je označila prvu institunalizaciju te vrste umetnosti u Jugoslaviji.

U šestoj epizodi istoričar i teoretičar umetnosti Jerko Denegri se pita: kako je moglo da se desi da se novosadskim konceptualistima istovremeno sudi u Novom Sadu 1971. godine i da se njihova dela, kao reprezentativna dela novije jugoslovenske umetnosti iste te godine izlažu pod državnim pokroviteljstvom na međunarodnim izložbama u inostranstvu? U septembru 1971. pojedini članovi grupa KOD i Ǝ (Obrnuto E) dobijaju poziv da učestvuju na Pariskom bijenalu mladih u Parizu. Pojedini članovi grupa zagovaraju odbijanje nastupa u Parizu. U februaru 1972. sa zakašnjenjem od godinu dana izlazi broj časopisa Polja u celosti posvećen konceptualnoj umetnosti. Bez teorijskog predznanja radovi novosadskih konceptualista izgledali bi naivno u svom vremenu i u kulturi gde su nastajala, kaže Denegri, ali radi se o umetnosti koja komunicira sa tadašnjim dominantnim pravcima i pokretima u filozofiji, lingvistici, teoriji masovnih komunikacija i teoriji književnosti. Miško Šuvaković govori o presudnom uticaju Marsela Dišana kako na modernu posleratnu umetnost tako i na novosadske konceptualiste, dok Vladimir Kopicl svedoči o postepenom prestanku rada novosadskih konceptualista u grupama početkom 70-tih godina i prelaskom u pojedinačno delovanje i u tzv. nevidljivu umetnost. Šesta epizoda obrađuje period od hepeninga pod nazivom Zakuska novih umetnosti koja se održala u februaru 1971. i izazvala do tada jedan od najvećih posleratnih skandala u likovnoj umetnosti do podizanja optužnica protiv Miroslava Mandića, Slavka Bogdanovića, Ota Tolnaija (nedavno preminulog) i Šandora Rože. Jerko Denegri dva meseca posle skandala priređuje u Salonu Muzeja moderne umetnosti u Beogradu izložbu pod nazivom Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji koja je označila prvu institunalizaciju te vrste umetnosti u Jugoslaviji.

Biografski film o iransko-kurdskom reperu, biznismenu i bivšem robijašu Givaru Hadžabiju, poznatijem pod pseudonimom Ksatar.

Biografski film o iransko-kurdskom reperu, biznismenu i bivšem robijašu Givaru Hadžabiju, poznatijem pod pseudonimom Ksatar.

"Belgrade river fest" održava se u glavnom gradu Srbije i okuplja najveće svetske muzičke zvezde. Donosimo vam deo atmosfere sa ove manifestacije.

"Belgrade river fest" održava se u glavnom gradu Srbije i okuplja najveće svetske muzičke zvezde. Donosimo vam deo atmosfere sa ove manifestacije.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Većina članova grupa postali su kasnije ugledni umetnici i književnici, poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Miroslava i Božidara Mandića, Peđe Vraneševića, Vujice Rešin Tucića, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik i dr. Danas se umetničkoj i kulturnoj javnosti otkrivaju umetnici o čijem se tadašnjem radu malo znalo. Sticajem političkih i društvenih okolnosti bila je stvorena atmosfera otvorenog umetničkog univerziteta koja je bila izuzetak u socijalističkim državama. Nažalost, protiv pojedinih članova grupa su zbog njihovih radova i tekstova su podignute optužnice, a Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović su osuđeni na zatvorske kazne koje su i izdržali. Neobično je to da su se ta suđenja i kažnjavanje umetnika vremenski poklopili sa vladavinom "srpskih liberala" početkom sedamdesetih godina prošlog veka! Kako je na Tribini mladih pre pedeset godina došlo do umetničkih akcija koje su nazvane Nova umetnička praksa? Koliko je takva umetnost bila saglasna s duhom vremena i sličnim tendencijama u svetu? Kakve su se izložbe, performansi i akcije na Tribini mladih održavale od 1970. do 1975? Ko je i zbog čega smenio urednike Tribine mladih 1972? Zbog čega su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović osuđeni na zatvorske kazne? Kako su posle sklanjanja s Tribine mladih konceptualni umetnici tragali za zajedničkim životom u komuni?

Većina članova grupa postali su kasnije ugledni umetnici i književnici, poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Miroslava i Božidara Mandića, Peđe Vraneševića, Vujice Rešin Tucića, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik i dr. Danas se umetničkoj i kulturnoj javnosti otkrivaju umetnici o čijem se tadašnjem radu malo znalo. Sticajem političkih i društvenih okolnosti bila je stvorena atmosfera otvorenog umetničkog univerziteta koja je bila izuzetak u socijalističkim državama. Nažalost, protiv pojedinih članova grupa su zbog njihovih radova i tekstova su podignute optužnice, a Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović su osuđeni na zatvorske kazne koje su i izdržali. Neobično je to da su se ta suđenja i kažnjavanje umetnika vremenski poklopili sa vladavinom "srpskih liberala" početkom sedamdesetih godina prošlog veka! Kako je na Tribini mladih pre pedeset godina došlo do umetničkih akcija koje su nazvane Nova umetnička praksa? Koliko je takva umetnost bila saglasna s duhom vremena i sličnim tendencijama u svetu? Kakve su se izložbe, performansi i akcije na Tribini mladih održavale od 1970. do 1975? Ko je i zbog čega smenio urednike Tribine mladih 1972? Zbog čega su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović osuđeni na zatvorske kazne? Kako su posle sklanjanja s Tribine mladih konceptualni umetnici tragali za zajedničkim životom u komuni?

Većina članova grupa postali su kasnije ugledni umetnici i književnici, poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Miroslava i Božidara Mandića, Peđe Vraneševića, Vujice Rešin Tucića, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik i dr. Danas se umetničkoj i kulturnoj javnosti otkrivaju umetnici o čijem se tadašnjem radu malo znalo. Sticajem političkih i društvenih okolnosti bila je stvorena atmosfera otvorenog umetničkog univerziteta koja je bila izuzetak u socijalističkim državama. Nažalost, protiv pojedinih članova grupa su zbog njihovih radova i tekstova su podignute optužnice, a Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović su osuđeni na zatvorske kazne koje su i izdržali. Neobično je to da su se ta suđenja i kažnjavanje umetnika vremenski poklopili sa vladavinom "srpskih liberala" početkom sedamdesetih godina prošlog veka! Kako je na Tribini mladih pre pedeset godina došlo do umetničkih akcija koje su nazvane Nova umetnička praksa? Koliko je takva umetnost bila saglasna s duhom vremena i sličnim tendencijama u svetu? Kakve su se izložbe, performansi i akcije na Tribini mladih održavale od 1970. do 1975? Ko je i zbog čega smenio urednike Tribine mladih 1972? Zbog čega su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović osuđeni na zatvorske kazne? Kako su posle sklanjanja s Tribine mladih konceptualni umetnici tragali za zajedničkim životom u komuni?

Olga Bojanić želi da po svaku cenu otkrije istinu o pogibiji svog brata. Krivac je devojčica Ivka koja ga je slučajno izdala i koja zbog osećanja krivice pokušava samoubistvo. Olga, našavši se u dilemi, oprašta joj i žuri da je spase.

Olga Bojanić želi da po svaku cenu otkrije istinu o pogibiji svog brata. Krivac je devojčica Ivka koja ga je slučajno izdala i koja zbog osećanja krivice pokušava samoubistvo. Olga, našavši se u dilemi, oprašta joj i žuri da je spase.

Olga Bojanić želi da po svaku cenu otkrije istinu o pogibiji svog brata. Krivac je devojčica Ivka koja ga je slučajno izdala i koja zbog osećanja krivice pokušava samoubistvo. Olga, našavši se u dilemi, oprašta joj i žuri da je spase.

Biografski film o iransko-kurdskom reperu, biznismenu i bivšem robijašu Givaru Hadžabiju, poznatijem pod pseudonimom Ksatar.

Biografski film o iransko-kurdskom reperu, biznismenu i bivšem robijašu Givaru Hadžabiju, poznatijem pod pseudonimom Ksatar.

Biografski film o iransko-kurdskom reperu, biznismenu i bivšem robijašu Givaru Hadžabiju, poznatijem pod pseudonimom Ksatar.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još otćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Nova stalna emisija Redakcije za kulturu i umetnost, dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Nova stalna emisija Redakcije za kulturu i umetnost, dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Beogradske muzičke svečanosti predstavljaju najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji. Kao i u prethodnim izdanjima, 56. BEMUS je publici predstavio muzičke velikane različitih generacija među kojima je odabrana izvanredna italijansko-francuska flautistkinja Silvija Karedu. U Kolarčevoj zadužbini uz Simfonijski orkestar RTS i dirigenta Srbu Dinića izvela je "Koncert za flautu i orkestar" kompozitora Žaka Ibera. Internacionalna karijera Silvije Karedu započela je ubedljivom pobedom na 56. Međunarodnom takmičenju muzičara u Ženevi, gde je osvojila Prvu nagradu jednoglasnom odlukom žirija, kao i Nagradu publike. Na poziv maestra Lorina Mazela, postaje prva flautistkinja novoosnovane Filharmonije "Arturo Toskanini", a kasnije je bila i prva flautistkinja orkestra Koncerthausa u Berlinu, Bečkih simfoničara i Bečke filharmonije/Bečke državne opere. Od 2021. godine je prva flautistkinja Francuskog nacionalnog orkestra iz Pariza. Ostvarila je snimke za ugledne diskografske kompanije Deutsche Grammophon i Decca. Bavi se i pedagoškim radom kao profesorka na Visokoj umetničkoj školi u Cirihu (ZHdK) i kao gostujući predavač na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu.

Beogradske muzičke svečanosti predstavljaju najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji. Kao i u prethodnim izdanjima, 56. BEMUS je publici predstavio muzičke velikane različitih generacija među kojima je odabrana izvanredna italijansko-francuska flautistkinja Silvija Karedu. U Kolarčevoj zadužbini uz Simfonijski orkestar RTS i dirigenta Srbu Dinića izvela je "Koncert za flautu i orkestar" kompozitora Žaka Ibera. Internacionalna karijera Silvije Karedu započela je ubedljivom pobedom na 56. Međunarodnom takmičenju muzičara u Ženevi, gde je osvojila Prvu nagradu jednoglasnom odlukom žirija, kao i Nagradu publike. Na poziv maestra Lorina Mazela, postaje prva flautistkinja novoosnovane Filharmonije "Arturo Toskanini", a kasnije je bila i prva flautistkinja orkestra Koncerthausa u Berlinu, Bečkih simfoničara i Bečke filharmonije/Bečke državne opere. Od 2021. godine je prva flautistkinja Francuskog nacionalnog orkestra iz Pariza. Ostvarila je snimke za ugledne diskografske kompanije Deutsche Grammophon i Decca. Bavi se i pedagoškim radom kao profesorka na Visokoj umetničkoj školi u Cirihu (ZHdK) i kao gostujući predavač na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu.

Najlepše kompozicije klasične muzike izvodi gudački kvartet "Tartini". Ovaj sastav je od osnivanja 1983. godine ostvario brojne uspehe u svetu ozbiljne muzike.

Najlepše kompozicije klasične muzike izvodi gudački kvartet "Tartini". Ovaj sastav je od osnivanja 1983. godine ostvario brojne uspehe u svetu ozbiljne muzike.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Emisija koja u sebi spaja prirodu i tradiciju, sa akcentom na očuvanje prirodnih dobara i ekologije, ovog puta govori o izuzetno važnoj temi - pčelarstvu.

Emisija koja u sebi spaja prirodu i tradiciju, sa akcentom na očuvanje prirodnih dobara i ekologije, ovog puta govori o izuzetno važnoj temi - pčelarstvu.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Vinogradarstvo je na našim prostorima kroz istoriju uvek zauzimalo značajno mesto. Znatno smanjenje vinogradarske površine krajem prošlog veka, poslednjih godina beleži porast. Pojavili su se novi vinari i naša vina ponovo su na vinarskoj mapi sveta. Šanse su i u našim autohtonim i skoro zaboravljenim sortama grožđa.

Najveći svetski sajam vina i drugih alkoholnih pića iako ove godine na manjoj površini, okupio je oko pet hiljada izlagača iz 65 zemalja. Predstavljeno je oko 500 svetskih vinogradarskih regiona i održano 60 veoma posećenih radionica i degustacija. Sajam u Diseldorfu obišlo je oko 50 hiljada posetilaca iz 135 zemalja. Lepo je bilo videti na jednom mestu i probati čuvena vina Bordoa, Riohe, Toskane, Portugalije, Australije, Kalifornije. Ponovo su u hali 9 svoja standardna mesta, na velikim nacionalnim štandovima, zauzele vinarije Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Rumunije. Na iznenađenje mnogih Srbiju je predstavljala posle mnogo godina samo jedna vinarija. Prokupac i tamjanika iz Toplice mogli su se probati na jednom mestu. Mi smo u hali 3 ipak imali predstavnike među proizvođačima jakih alkoholnih pića. Naše šljivovice uspešno su se po ceni i kvalitetu nosile sa viskijem, burbonom, konjakom, likerima, armanjakom. Prestižni Portorož i Piran i hoteli sa pet zvezdica bili su početkom marta domaćini najboljim malvazijama iz Slovenske Istre i Hrvatske, sa Krasa, iz goriških brda, vipavske doline i Italije. Šezdeset vinara doneli su najbolja vina a posetioci su mogli da probaju više od 150 etiketa. Ovaj napitak od grožđa plemenitog ukusa Mediterana degustirali su ljubitelja vina, trgovci i distributeri ali i hotelijeri i vlasnici renomiranih restorana. Tri petočlana žirija ocenjivalo je 124 uzorka malvazije u pet kategorija. Najbolje ocenjene sveže i zrele malvazije došle su iz Momjanskih podruma. Tokom festivala organizovan je i simpozijum o mogućnostima i izazovima vinogradara u stvaranju vinske turističke destinacije.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

"Nauka 2025: Naučno globalno selo" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja se bavi analizom stanja, uloge i položaja naučnog novinarstva kod nas i u svetu, kao i načinom na koji se nauka predstavlja široj javnosti.

"Nauka 2025: Naučno globalno selo" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja se bavi analizom stanja, uloge i položaja naučnog novinarstva kod nas i u svetu, kao i načinom na koji se nauka predstavlja široj javnosti.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju, koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Postoji jedan neverovatan dokument koji je poput otvorene knjige i krije tajne Mocartovih kompozicija. To je partitura Don Đovanija. Rukopis se čuva u samom srcu Pariza, iako je ova Opera nad svim operama napisana u Pragu, u srcu Habzburškog carstva. Za jednu od najizvođenijih Opera kaže se: Ne postoji operska kuća na svetu koja nije napravila svoju adaptaciju i svoju verziju ovog remek-dela.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju, koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Postoji jedan neverovatan dokument koji je poput otvorene knjige i krije tajne Mocartovih kompozicija. To je partitura Don Đovanija. Rukopis se čuva u samom srcu Pariza, iako je ova Opera nad svim operama napisana u Pragu, u srcu Habzburškog carstva. Za jednu od najizvođenijih Opera kaže se: Ne postoji operska kuća na svetu koja nije napravila svoju adaptaciju i svoju verziju ovog remek-dela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

U prvom broju Časopisa Moderna vremena 1945. Žan Pol Sartr je zapisao :"Ja smatram Flobera i Gonkura odgovornim za represalije koje su usledile posle Komune, jer nisu napisali nijedan redak da bi ih sprečili". A Flober je u svojim Pismima stotinak godina ranije, pišući o poetici i stilistici zapisao da umetnik u svom delu treba da bude "kao Bog u svemiru, prisutan a nevidljiv". Sartr i Flober, međusobno po mnogo čemu različiti, u ovim iskazima svesni su umetnikovog značaja. Prvi, Sartr, značaja u društvu, drugi, Flober, značaja umetnikovog talenta od kojeg zavisi uspeh teksta koji stvara. Novo izdanje Časa anatomije analizira upravo poziciju umetnika u društvu, značaj koji umetnost ima u vremenu, ali i različite modalitete prisustva u javnosti. Od nastupa pod pseudonimom do svesnog prikrivanja identiteta kao što je slučaj sa Elenom Ferante ili misterioznim Benksijem. Kako se umetnikovo (ne) prisustvo ispoljava u vremenu i mogu li, i koliko, ti različiti modeli (ne) prisustva uticati na razvoj umetnosi i društva u vremenu u kojem umetnik stvara.

U prvom broju Časopisa Moderna vremena 1945. Žan Pol Sartr je zapisao :"Ja smatram Flobera i Gonkura odgovornim za represalije koje su usledile posle Komune, jer nisu napisali nijedan redak da bi ih sprečili". A Flober je u svojim Pismima stotinak godina ranije, pišući o poetici i stilistici zapisao da umetnik u svom delu treba da bude "kao Bog u svemiru, prisutan a nevidljiv". Sartr i Flober, međusobno po mnogo čemu različiti, u ovim iskazima svesni su umetnikovog značaja. Prvi, Sartr, značaja u društvu, drugi, Flober, značaja umetnikovog talenta od kojeg zavisi uspeh teksta koji stvara. Novo izdanje Časa anatomije analizira upravo poziciju umetnika u društvu, značaj koji umetnost ima u vremenu, ali i različite modalitete prisustva u javnosti. Od nastupa pod pseudonimom do svesnog prikrivanja identiteta kao što je slučaj sa Elenom Ferante ili misterioznim Benksijem. Kako se umetnikovo (ne) prisustvo ispoljava u vremenu i mogu li, i koliko, ti različiti modeli (ne) prisustva uticati na razvoj umetnosi i društva u vremenu u kojem umetnik stvara.

Od bebe do osobe koja s punim pravom misli da je odrasla - put razvoja ličnosti je neizbežan, ali nije za svakog isti. Neki sazru, neki zastanu, a neki zauvek ostanu u dečjem sedištu života, insistirajući da voze. U ovom izdanju Studija znanja seciramo razvoj ličnosti - od prvih koraka do prvih ozbiljnih sudara sa sopstvenim identitetom. U prvom delu emisije će nam psiholog Tatjana Daničić reći nešto više o tome na koji način društvo oblikuje faze u razvoju ličnosti, da li su one univerzalne i koji sve faktori utiču na njih, dok će nam Ivan Stanković, marketinški stručnjak i profesor, govoriti o svom profesionalnom razvojnom putu, od kelnera do Sači Balkansa. U drugom delu emisije će nam psihoterapeut Nataša Ivković Lovrić ispričati koliko faza razvoja ličnosti postoji i da li su one iste za sve ljude, dok će nam neurolog Violeta Golubović ukazati na to kako se neurološke promene u različitim fazama života odražavaju na strukturu i funkciju mozga. Profesionalni razvoj je sastavni deo čoveka i nešto što u velikoj meri formira celokupnu ličnost. Kako da se na najbolji način profesionalno razvijamo i u kom životnom periodu je najbolje pokrenuti sopstveni biznis, reći će nam biznis mentor Milan Trbojević. Muzički deo emisije će upotpuniti Ivana Vladović, Vladimir Ajruloski i Vuk Bradić. Izvešće pesme "I'm Not a Girl, Not Yet a Woman" Britni Spirs, "Bez promene" grupe Negativ i "The best" Tine Tarner.

Od bebe do osobe koja s punim pravom misli da je odrasla - put razvoja ličnosti je neizbežan, ali nije za svakog isti. Neki sazru, neki zastanu, a neki zauvek ostanu u dečjem sedištu života, insistirajući da voze. U ovom izdanju Studija znanja seciramo razvoj ličnosti - od prvih koraka do prvih ozbiljnih sudara sa sopstvenim identitetom. U prvom delu emisije će nam psiholog Tatjana Daničić reći nešto više o tome na koji način društvo oblikuje faze u razvoju ličnosti, da li su one univerzalne i koji sve faktori utiču na njih, dok će nam Ivan Stanković, marketinški stručnjak i profesor, govoriti o svom profesionalnom razvojnom putu, od kelnera do Sači Balkansa. U drugom delu emisije će nam psihoterapeut Nataša Ivković Lovrić ispričati koliko faza razvoja ličnosti postoji i da li su one iste za sve ljude, dok će nam neurolog Violeta Golubović ukazati na to kako se neurološke promene u različitim fazama života odražavaju na strukturu i funkciju mozga. Profesionalni razvoj je sastavni deo čoveka i nešto što u velikoj meri formira celokupnu ličnost. Kako da se na najbolji način profesionalno razvijamo i u kom životnom periodu je najbolje pokrenuti sopstveni biznis, reći će nam biznis mentor Milan Trbojević. Muzički deo emisije će upotpuniti Ivana Vladović, Vladimir Ajruloski i Vuk Bradić. Izvešće pesme "I'm Not a Girl, Not Yet a Woman" Britni Spirs, "Bez promene" grupe Negativ i "The best" Tine Tarner.

Mala filmska ekipa snima jeftini zombijski film. Problemi nastanu kada počnu da ih napadaju pravi zombiji.

Mala filmska ekipa snima jeftini zombijski film. Problemi nastanu kada počnu da ih napadaju pravi zombiji.

Generacija 5 je jugoslovenska rok grupa, podjednako popularna i poznata u svim krajevima bivše republike. Uživajete u njihovim neverovatnim hitovima.

Generacija 5 je jugoslovenska rok grupa, podjednako popularna i poznata u svim krajevima bivše republike. Uživajete u njihovim neverovatnim hitovima.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. Uz Marinu Gunjaču, govore i Bojan Ivković i Nenad Okanović.

Emisija koja u sebi spaja prirodu i tradiciju, sa akcentom na očuvanje prirodnih dobara i ekologije, ovog puta govori o izuzetno važnoj temi - pčelarstvu.

Emisija koja u sebi spaja prirodu i tradiciju, sa akcentom na očuvanje prirodnih dobara i ekologije, ovog puta govori o izuzetno važnoj temi - pčelarstvu.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

"Nauka 2025: Naučno globalno selo" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja se bavi analizom stanja, uloge i položaja naučnog novinarstva kod nas i u svetu, kao i načinom na koji se nauka predstavlja široj javnosti.

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

Generacija 5 je jugoslovenska rok grupa, podjednako popularna i poznata u svim krajevima bivše republike. Uživajete u njihovim neverovatnim hitovima.

"Nauka 2025: Naučno globalno selo" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja se bavi analizom stanja, uloge i položaja naučnog novinarstva kod nas i u svetu, kao i načinom na koji se nauka predstavlja široj javnosti.

Generacija 5 je jugoslovenska rok grupa, podjednako popularna i poznata u svim krajevima bivše republike. Uživajete u njihovim neverovatnim hitovima.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

U ovoj emisiji serijala Dobro je, dobro je znati govorimo o profesionalnim bolestima i radiološkoj zaštiti ali i o listi GMO proizvoda koja se ponovo pojavila na društvenim mrežama i za koju se vezuje ime Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović". Institut u okviru svoje registrovane delatnosti obavlja poslove medicine rada i radiološke medicinske zaštite utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i ne bavi se aktivnostima koje bi se na bilo koji način mogle dovesti u vezu sa navodima iz ponovo aktuelnog teksta o gmo proizvodnji. Ali zato govorićemo o dometima medicine rada i uticaju zanimanja na zdravlje, važnosti preventivnih pregleda gotovo svih profesija, mogućnostima savremene brze dijagnostike i terapije. Gost emisije je prof. dr Aleksandar Milovanović koji je posle završenih osnovnih studija, odbranio magisterijum i doktorat i specijalizirao medicinu rada. Zaposlio se 1989. godine kao asistent pripravnik na Medicinskom fakultetu u Beogradu i kao lekar na Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović". Užu specijalizaciju pulmologije odbranio je 2011. god. a od 2013. godine je i subspecijalista radiološke zaštite. Danas je direktor Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" i načelnika Centra za dijagnostiku i lečenje profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Redovan je profesor i šef Katedre za medicinu rada Medicinskog fakulteta u Beogradu. Autor je više knjiga i monografija, član brojnih stručnih udruženja, istraživač u naučnim projektima, višestruko nagrađivan za svoj naučni doprinos.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Reportaža o Er soft klubu i udruženju "Mambe" i Organizacija rezervnih vojnih starešina u najnovijoj emisiji "Dozvolite..." Posetili smo Er soft klub i udruženje "Mambe" iz Beograda koji čine entuzijasti, aktivni i bivši pripadnici vojske i drugih snaga bezbednosti. Oni su nam objasnili šta je "er soft" (replika oružja koja ispaljuje sitne plastične kuglice pod pritiskom vazduha), odnosno koliko je ovaj vojni sport i igra za odrasle, bliska i različita od prave vojske. Suština je u fer-pleju, dobrom druženju i dostojnom oponašanju 72. specijalne brigade. Snimali smo i stručnu raspravu o mestu i ulozi rezervnih vojnih starešina u Konceptu totalne odbrane. Raspravu su organizovali Savez organizacija rezervnih vojnih starešina Srbije i Uprava za obaveze odbrane Ministarstva odbrane. Cilj rasprave bio je da se predstave mogućnosti angažovanja rezervnih starešina. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Ovonedeljna emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" vodi nas u Banja Luku. Tamo smo razgovarali sa Biljanom Kotur, čiji sin ima retku bolest. Pričali smo o tome kako su došli do dijagnoze cistične fibroze i kako izgleda život jedne porodice sa tom bolešću. Čućemo i šta je sve uradio Savez za rijetke bolesti Republike Srpske i na koji način je poboljšao život obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama.

Ovonedeljna emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" vodi nas u Banja Luku. Tamo smo razgovarali sa Biljanom Kotur, čiji sin ima retku bolest. Pričali smo o tome kako su došli do dijagnoze cistične fibroze i kako izgleda život jedne porodice sa tom bolešću. Čućemo i šta je sve uradio Savez za rijetke bolesti Republike Srpske i na koji način je poboljšao život obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

" Obrazovni intermeco " su zanimljivosti iz sveta obrazovanja i nauke koje nas podećaju da jednostavno nije isto što i prosto a ozbiljno nije isto što i dosadno.

Hamburg je drugi najveći grad Nemačke i metropola poznata po bogatoj istoriji, dinamičnoj kulturnoj sceni i posvećenosti ekologiji i održivosti. Ova "Zelena prestonica Evrope" se može pohvaliti ekološki prihvatljivom mrežom javnog prevoza, obnovljivim izvorima energije i parkovima koji su ključni za biodiverzitet. Hamburšku luku često nazivaju "Vrata Nemačke u svet". Treća je po veličini i jedna od najprometnijih u Evropi. Godišnje primi više od 8.000 brodova, pa predstavlja ključni segment nemačke ekonomije. Danas, luka u Hamburgu nije samo najveća morska luka u Nemačkoj, već i najveća evropska železnička luka. HafenCity je deo grada razvijen sa jasnim ciljevima održivog razvoja. Koristi inovativna rešenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, poput upotrebe solarnih panela i ekoloških materijala. Ovaj projekat se posebno ističe kao primer urbane revitalizacije koja kombinuje istorijski značaj i savremene potrebe. Hamburg se ponosi svojim rekama. Alster je poznata po prelepim parkovima, dok Elba teče kroz grad i pruža divan pogled na gradsku arhitekturu. Ekosistem ovih reka je od velikog značaja za urbanu prirodu, a grad je pokrenuo različite inicijative za očuvanje i unapređenje biodiverziteta, uključujući izgradnju ribnjaka i staništa za ptice.

Hamburg je drugi najveći grad Nemačke i metropola poznata po bogatoj istoriji, dinamičnoj kulturnoj sceni i posvećenosti ekologiji i održivosti. Ova "Zelena prestonica Evrope" se može pohvaliti ekološki prihvatljivom mrežom javnog prevoza, obnovljivim izvorima energije i parkovima koji su ključni za biodiverzitet. Hamburšku luku često nazivaju "Vrata Nemačke u svet". Treća je po veličini i jedna od najprometnijih u Evropi. Godišnje primi više od 8.000 brodova, pa predstavlja ključni segment nemačke ekonomije. Danas, luka u Hamburgu nije samo najveća morska luka u Nemačkoj, već i najveća evropska železnička luka. HafenCity je deo grada razvijen sa jasnim ciljevima održivog razvoja. Koristi inovativna rešenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, poput upotrebe solarnih panela i ekoloških materijala. Ovaj projekat se posebno ističe kao primer urbane revitalizacije koja kombinuje istorijski značaj i savremene potrebe. Hamburg se ponosi svojim rekama. Alster je poznata po prelepim parkovima, dok Elba teče kroz grad i pruža divan pogled na gradsku arhitekturu. Ekosistem ovih reka je od velikog značaja za urbanu prirodu, a grad je pokrenuo različite inicijative za očuvanje i unapređenje biodiverziteta, uključujući izgradnju ribnjaka i staništa za ptice.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu u saradnji sa Nacionalnim institutom za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu iz Francuske i Institutom za istraživanje voda iz Norveške realizuje se projekat razvoja novih pristupa u oblasti biomonitoringa kvaliteta vode "Biolaweb". Metode metabarkodinga su još u povoju u Evropi a naša zemlja je uključivanjem u ovaj projekat dobila priliku da najnovije metode primeni mnogo pre nego što bi one inače došle do nas. Ulaganja u razvoj biomonitoringa voda su zapravo ulaganja u zdravlje nacije.

Uprkos tome što je najniže kotirano u hijerarhiji upravljanja otpadom, neki stručnjaci su saglasni da je deponovanje zapravo osnovni i nezamenljiv deo sistemskog pristupa upravljanju otpadom. Upravo su, kažu, sanitarne deponije jedno od rešenja, ali i pomoć u postizanju viših standarda u oblasti očuvanja životne sredine. Jedna takva sanitarna deponija počela je da se gradi u selu Kalenić kod Uba. Da li će ovom investicijom koja obuhvata 15 lokalnih samouprava konačno biti rešen problem odlaganja otpada?

"Spomenar iz Srbije" je serijal emisija u kojima slavimo lepote, uspomene, suvenire, iskustvo i doživljaje kao i jedinstvene priče koje idu uz njih iz različitih krajeva naše zemlje. Putujemo kroz vreme, kulturu i običaje koji su oblikovali naš identitet, a koje sa ponosom šire glas o gostoprimstvu, veštini i domišljatosti stanovnika Srbije kako u prošlosti, tako i danas. Serija nije samo svojevrsni vodič već je i podsećanje na to da su uspomene dragocene i da su utkane u svaki utisak ili materijalnu stvar koju ponesemo sa sobom. A šta ćete vi staviti u svoj spomenar iz Srbije? Miris, ukus, reč, sliku, pesmu, jedinstvenu rukotvorinu, tradicionalni ili moderan proizvod?

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Inspirisan istinitim događajima, Led je emotivna priča o devojci kojoj je ljubav pomogla da ustane iz invalidskih kolica i da postane šampion sveta u klizanju. Još od ranog detinjstva, Nađa je verovala u čuda. Zamišljala je kako istrčava na led uz ovacije publike i izvodi svoj najlepši ples. Zbog svoje vere i istrajnosti, ona postaje poznata klizačica. Na korak do najvećeg uspeha u karijeri, Nađa doživljava ozbiljnu povredu i završava u invalidskim kolicima. Vrativši se u rodni grad Irkutsk, ona ponovo pronalazi svoje snove - zahvaljujući snazi Sibira u njenoj krvi, ali i neočekivanoj ljubavi prema hokejašu Saši.

Smešten u sedamdesete godine prošlog stoleća, film "Led" prati priču seljaka Milivoja koji živi sa majkom, bakom i dedom. Tragična pogibija Milivojevog oca, deset godina ranije, kad je Milivoje bio dečak ga razdire i proganja. Prikrivena ljubav njegove majke prema gastarbajteru Miroslavu pojačava dramatiku i neizvesnost njegovog prevrtanja po prošlosti: kako je njegov otac izgubio život? U vrtlogu sopstvenih trauma, borbi i nedostatka samopouzdanja, nakratko uživa u lepoti i radosti iznenadne ljubavne avanture, kada mu u kuću dolazi devojka iz drugog sveta, slobodnog shvatanja života. Život pun drame, tuge i neizvesnosti Milivoja tera da pretura po svojoj prošlosti i pokuša uticati na daljnji tok svog teškog života.

Jednostavni razgovori stvaraju komplikovane interakcije među ljudima. Žana je otvorena i staložena, predaje filozofiju. Njen verenik je otputovao i ona ne želi da bude u njegovom neurednom stanu. Pošto je svoj dala rođaki na korišćenje, prihvata poziv Nataše, studentkinje muzike s kojom se upoznala na žurci, da spava u sobi njenog oca koji je sa svojom mlađom devojkom, Iv. Nataša ispriča Žani o nestaloj ogrlici i svojim sumnjama na Iv...

Jednostavni razgovori stvaraju komplikovane interakcije među ljudima. Žana je otvorena i staložena, predaje filozofiju. Njen verenik je otputovao i ona ne želi da bude u njegovom neurednom stanu. Pošto je svoj dala rođaki na korišćenje, prihvata poziv Nataše, studentkinje muzike s kojom se upoznala na žurci, da spava u sobi njenog oca koji je sa svojom mlađom devojkom, Iv. Nataša ispriča Žani o nestaloj ogrlici i svojim sumnjama na Iv...

Felisi i Šarl imali su burnu letnju romansu, ali su izgubili kontakt. Pet godina kasnije, Felisi živi sa majkom u Parizu, sa ćerkom koja joj je podsetnik na to burno leto. Što se partnera tiče, Felisi se premišlja između frizera Maksensa i intelektualca Loaka, ali ne može da se posveti ni jednom ni drugom jer se seća Šarla i pitanje šta je tu sve moglo da se dogodi visi iznad svega.

Felisi i Šarl imali su burnu letnju romansu, ali su izgubili kontakt. Pet godina kasnije, Felisi živi sa majkom u Parizu, sa ćerkom koja joj je podsetnik na to burno leto. Što se partnera tiče, Felisi se premišlja između frizera Maksensa i intelektualca Loaka, ali ne može da se posveti ni jednom ni drugom jer se seća Šarla i pitanje šta je tu sve moglo da se dogodi visi iznad svega.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

TV teatar u subotu 30. decembra, na našem Drugom programu kao poslednju predstavu u okviru ciklusa "Svetlana Bojković", prikazuje dramu "Tri sestre" koju je, po tekstu Antona Pavlovica Čehova, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta režirao gost iz Lenjingrada Georgij Aleksandrovič Tovstonogov.

TV teatar u subotu 30. decembra, na našem Drugom programu kao poslednju predstavu u okviru ciklusa "Svetlana Bojković", prikazuje dramu "Tri sestre" koju je, po tekstu Antona Pavlovica Čehova, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta režirao gost iz Lenjingrada Georgij Aleksandrovič Tovstonogov.

Jednostavni razgovori stvaraju komplikovane interakcije među ljudima. Žana je otvorena i staložena, predaje filozofiju. Njen verenik je otputovao i ona ne želi da bude u njegovom neurednom stanu. Pošto je svoj dala rođaki na korišćenje, prihvata poziv Nataše, studentkinje muzike s kojom se upoznala na žurci, da spava u sobi njenog oca koji je sa svojom mlađom devojkom, Iv. Nataša ispriča Žani o nestaloj ogrlici i svojim sumnjama na Iv...

Jednostavni razgovori stvaraju komplikovane interakcije među ljudima. Žana je otvorena i staložena, predaje filozofiju. Njen verenik je otputovao i ona ne želi da bude u njegovom neurednom stanu. Pošto je svoj dala rođaki na korišćenje, prihvata poziv Nataše, studentkinje muzike s kojom se upoznala na žurci, da spava u sobi njenog oca koji je sa svojom mlađom devojkom, Iv. Nataša ispriča Žani o nestaloj ogrlici i svojim sumnjama na Iv...

Felisi i Šarl imali su burnu letnju romansu, ali su izgubili kontakt. Pet godina kasnije, Felisi živi sa majkom u Parizu, sa ćerkom koja joj je podsetnik na to burno leto. Što se partnera tiče, Felisi se premišlja između frizera Maksensa i intelektualca Loaka, ali ne može da se posveti ni jednom ni drugom jer se seća Šarla i pitanje šta je tu sve moglo da se dogodi visi iznad svega.

Felisi i Šarl imali su burnu letnju romansu, ali su izgubili kontakt. Pet godina kasnije, Felisi živi sa majkom u Parizu, sa ćerkom koja joj je podsetnik na to burno leto. Što se partnera tiče, Felisi se premišlja između frizera Maksensa i intelektualca Loaka, ali ne može da se posveti ni jednom ni drugom jer se seća Šarla i pitanje šta je tu sve moglo da se dogodi visi iznad svega.

Na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu u saradnji sa Nacionalnim institutom za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu iz Francuske i Institutom za istraživanje voda iz Norveške realizuje se projekat razvoja novih pristupa u oblasti biomonitoringa kvaliteta vode "Biolaweb". Metode metabarkodinga su još u povoju u Evropi a naša zemlja je uključivanjem u ovaj projekat dobila priliku da najnovije metode primeni mnogo pre nego što bi one inače došle do nas. Ulaganja u razvoj biomonitoringa voda su zapravo ulaganja u zdravlje nacije.

Rođeni Sarajlija, pevač, kompozitor i izvođač na pet instrumenata. Bio je deo najveće sarajevske muzičke scene kada su Jugoslavijom harali: Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Indeksi, Pro Arte i Bijelo dugme. Počinje karijeru kao pevač sevdalinki, zatim se okreće evergrin muzici. Kada se pojavio film "Cigani lete u nebo", Harisa je taj zvuk toliko povukao da je stare melodije zamenio temperamentnim ciganskim melosom. Oformljuje i grupu Sar e Roma. Osvajaju pesmom "Pilem, pilem". Od hitova "Ostariću, neću znati", "Rano je za tugu", "Hladno je, ugrij me", do današnjih dana Haris je najveća zvezda muzičke scene u regionu.

Rođeni Sarajlija, pevač, kompozitor i izvođač na pet instrumenata. Bio je deo najveće sarajevske muzičke scene kada su Jugoslavijom harali: Zdravko Čolić, Kemal Monteno, Indeksi, Pro Arte i Bijelo dugme. Počinje karijeru kao pevač sevdalinki, zatim se okreće evergrin muzici. Kada se pojavio film "Cigani lete u nebo", Harisa je taj zvuk toliko povukao da je stare melodije zamenio temperamentnim ciganskim melosom. Oformljuje i grupu Sar e Roma. Osvajaju pesmom "Pilem, pilem". Od hitova "Ostariću, neću znati", "Rano je za tugu", "Hladno je, ugrij me", do današnjih dana Haris je najveća zvezda muzičke scene u regionu.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Serija "Može i drugačije" u maloj dramskoj igranoj formi ukazuje nam na to da probleme koji su sastavni deo naših života možemo sagledavati i iz drugog ugla i da oni nisu nerešivi. Petočlana porodica Spasić živi u zajednici sa gospođom Nadeždom Nenadić, majkom Jelice Spasić, tj. taštom njenog supruga Nikole. Jelica i Nikola imaju troje dece: dva sina i ćerku. Problemi koji se javljaju svakodnevno u ovoj porodici isti su kao i problemi u bilo kojoj porodici u kojoj komunikacija među generacijama nije na zavidnom nivou. Rešenja su najčešće vrlo jednostavna i ako ih usvojimo, život možemo učiniti ako ne mnogo lepšim, onda sigurno podnošljivijim. Ukoliko ne pronađemo rešenje za njih, oni prerastaju u složenije konflikte. Svaka epizoda je priča za sebe gde određenu situaciju najpre vidimo kao negativnu, a zatim je, nakon pomoći i predloženog rešenja psihoterapeuta, sagledavamo kao situaciju bez problema.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

U Srbiji zvanično živi više od 12.000 gluvih ali je stvaran broj osoba koje u potpunosti ili delimično imaju oštećen sluh nekoliko puta veći. Serijal "Mi možemo sve" namenjen je upravo njima ali i svima nama koji svojim delovanjem toj osetljivoj zajednici možemo omogućiti ravnopravan tretman u društvu. Teme kojima se bavimo u emisiji važne su za članove zajednice gluvih i nagluvih - organizacija sistema obrazovanja, zapošljavanje i socijalna zaštita, lečenje i rehabilitacija, upotreba srpskog znakovnog jezika i zapošljavanje. Dužnu pažnju posvetili smo kulturnom i umetničkom stvaralaštvu u ovoj zajednici kao i gluvim sportistima koji na međunarodnim takmičenjima postižu značajne rezultate. Uz čujućeg voditelja emisiju vode i članovi zajednice gluvih što je naš skroman doprinos realizaciji dugoročnog projekta "Srbija bez barijera".

U našem karakteru, biću, životnom putu ogleda se i naš životni poziv. Izbor profesije kojom ćemo se u životu baviti često dolazi iznenada kao prekretnica ali je svakako slika nas. Prof. dr Dalibor Kličković profesor je Japanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom ratnih devedesetih godina odlučuje se da studira Japanski jezik i književnost. Iz ratnog Balkana odlazi u Japan. Tu počinje nova životna priča i njegov životni put profesora. U duhu zen-budizma pristupa svakom danu. Napisao je nekoliko knjiga posvećenih Japanskoj književnosti ali i učenju zen-budizma. Japanska kultura osvojila je srce mlade Verice Jovanović koja je sada na poslediplomskim studijama na Japanskom jeziku.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura u produkciji RTS digitala koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu - sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro. Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, nesebičnog napora, čini se neophodnim skretanje pažnje na zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na građevine, događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture. Upravo na njih podseća Beogradsko blago, potvrđujući činjenicu da aktuelni civilizacijski razvoj ne podrazumeva početak od nule već nadogradnju već postojećih vrednosti.

Emisija kratke forme koja će vam pomoći da bolje razumete sistem znakova neverbalne komunikacije. Autor i domaćin emisije objašnjava gledaocima šta o nekoj osobi otkrivaju njeni pokreti, mimika i boja glasa.

To je serijal o osobama sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Svaka priča o 11 porodica ima dva nastavka (Suočenje i Među nama). Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Prvi delovi govore o suočavanju sa Daunovim sindromom, prepoznavanju simptoma, strahovima, neznanju, porodičnim i ličnim suočavanjima. Drugi delovi govore o tome gde su junaci priča sada. Poseban kvalitet čine autentičnost i specifičnost priča. Neki od junaka su odrasli ljudi, neki trogodišnjaci, neki tinejdžeri. Među njima ima i uspešnih sportista, glumaca naturščika, pesnika… Serija se ne bavi samo konstatacijama i opisima već traži puteve prevazilaženja problema. Кako prevazići prvi šok, kako se radi sa decom, roditeljima, načinima kako država pokušava sistemski da reši probleme tih porodica. Putevima inkluzije… Dakle, jedan multidisciplinaran i sveobuhvatan način. Poseban kvalitet je asertivni pristup ovoj deci - ne kao obolelima (to i nije bolest) već kao jedinstvenim i specifičnim pojedincima sa posebnim ličnostima.

To je serijal o osobama sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Svaka priča o 11 porodica ima dva nastavka (Suočenje i Među nama). Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Prvi delovi govore o suočavanju sa Daunovim sindromom, prepoznavanju simptoma, strahovima, neznanju, porodičnim i ličnim suočavanjima. Drugi delovi govore o tome gde su junaci priča sada. Poseban kvalitet čine autentičnost i specifičnost priča. Neki od junaka su odrasli ljudi, neki trogodišnjaci, neki tinejdžeri. Među njima ima i uspešnih sportista, glumaca naturščika, pesnika… Serija se ne bavi samo konstatacijama i opisima već traži puteve prevazilaženja problema. Кako prevazići prvi šok, kako se radi sa decom, roditeljima, načinima kako država pokušava sistemski da reši probleme tih porodica. Putevima inkluzije… Dakle, jedan multidisciplinaran i sveobuhvatan način. Poseban kvalitet je asertivni pristup ovoj deci - ne kao obolelima (to i nije bolest) već kao jedinstvenim i specifičnim pojedincima sa posebnim ličnostima.

Emisija kratke forme koja će vam pomoći da bolje razumete sistem znakova neverbalne komunikacije. Autor i domaćin emisije objašnjava gledaocima šta o nekoj osobi otkrivaju njeni pokreti, mimika i boja glasa.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Urbane bašte sve su popularnije u gradskim sredinama. Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. Poznato je da je baštovanstvo dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje, a koncept urbane bašte će postati veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Zdravlje ljudi direktno je zavisno od zdravlja prirode, to je najvažnija poruka Drugog Foruma ekoloških politika održanog u Beogradu u organizaciji Svetske organizacije za prirodu na temu "Zaštita životne sredine - uticaj na ljude i zdravlje". Osnovni cilj Foruma je da skrene pažnju na potrebu za ublažavanjem klimatskih promena ali i prilagođavanjem na novonastale okolnosti u cilju očuvanja zdravlja građana. Klimatske promene, upravljanje otpadom, električna vozila i biorizici teme su u fokusu Drugog Eko foruma koji će biti održan od 9-11. aprila u Herceg Novom. Umrežavanje i saradnja su ključni za razvoj inovativnih ekoloških rešenja koja predstavljaju korak napred ka stvaranju održivih zajednica.

Na dnu Dunava nalazi se oko 200 potopljenih plovila medju kojima su 90 potopljenih brodova. Prvi put smo o njima saznali od autora filma "Tajna Dunavskog Vilenjaka" Srećne okolnosti - pad nivoa Dunava lepo vreme i vidljivost dovode autore Dusana Vojvodića i Milinu Trišić na isto mesto i oni uspevaju da snime brodove na samom dnu Dunava - neke od njih dugačkih i 60 metara. Autori ovog filma imali su sreću da je Dunav bio bistar i da je vidljivost bila do samog dna i da su se brodovi zaglavljeni na dnu reke jasno videli. Snimak na toj dubini predstavlja pravu ekskluzivu i dragocen materijal za buduće poduhvate. Ti brodovi su ostaci nacističke flotile koja se povlačila 1944 godine i koja nije mogla da prođe kroz Đerdapsku klisuru, jer su Rumuni vec prešli na stranu Crvene Armije. Do današnjih dana ostala je intriga sta se sve nalazilo na tim brodovima jer se zna da je tu bila i bolnica. Jos se postavlja pitanje da li je bilo ranjenika kada je brod potopljen? Film koji se snima je nastavak specifičnog ekskluzivnog zaštićenog materjala koji treba da da odgovore na mnoga nerazjašnjena pitanja. Uskoro je planirano i vađenje svih ovih brodova. Biće to internacionalni projekat vredan pažnje koji ce i odgovoriti da li je u brodu kada je potopljen bilo i ranjenika.

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

"Ljubavni život Budimira Trajkovića" je jugoslovenski film snimljen 1977. godine u režiji Dejana Karaklajića. Porodica Trajković gradi mostove. To je činio deda, zatim sin, a očekuje se i od unuka Budimira. Za njega su, međutim, mostovi prokletstvo, jer se porodica stalno seli od mesta do mesta, što ometa njegov ljubavni život, koji već vode njegovi drugovi. U jednom pokušaju porodice da se skrasi, momčić doživljava, prvi put, potpunu ljubav koja mu pomaže da sasvim odraste i donese odluku kada se pred porodicom Trajković pojavi sledeći most.

Vaterpolo za žene je uključen u program Olimpijskih igara tek u Sidneju 2000. godine, stotinu godina kasnije od vaterpola u muškoj konkurenciji. Da li se vaterpolo još uvek smatra "muškim sportom" govorimo sa Teodorom Rudić, bivšom reprezentativkom Srbije u vaterpolu.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Tango inspiriše autore, izvođače i plesače. To je muzika strasti i ljubavi, a u novom izdanju emisije "Volim klasiku" tango muziku interpretira ansambl "Liberquatro" čiji su članovi: Martina Dimić Radovanović – violina, Aleksandar Mišović – vokal, Petar Mirkov – bandoneon, Boban Stošić – kontrabas i Ksenija Ristić – klavir. Vokalnu umetnost u ovoj emisiju predstavljaju dve dame: Željka Zdjelar – mecosopran, ona je solistkinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu i doktor stomatologije, a u emisiji izvodi "Il Vito" Obradorsa i Danijela Jovanović – sopran, prvakinja Opere Srpskog Narodnog pozorišta i ona donosi interpretaciju arije Silve iz Kalmanove operete "Kneginja Čardaša", uz klavirsku saradnju pevača i pijaniste Strahinje Đokića. U prilozima će biti reči o koncertu Simfonijskog orkestra RTS pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića, sa solistkinjom flautistkinjom Silvijom Karedu, o Antologiji srpske horske muzike, o ovogodišnjoj Mokranjčevoj nagradi, a biće prikazan i mali portret mladog violiniste Luke Fausija.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Kada mu ljubav života otmu teroristi i zahtevaju otkup, ratni heroj Bred Pakston pojuri da je spase. Započinje hrabru i opasnu akciju protiv moćnih zakulisnih sila.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Vaterpolo za žene je uključen u program Olimpijskih igara tek u Sidneju 2000. godine, stotinu godina kasnije od vaterpola u muškoj konkurenciji. Da li se vaterpolo još uvek smatra "muškim sportom" govorimo sa Teodorom Rudić, bivšom reprezentativkom Srbije u vaterpolu.

Kada mu ljubav života otmu teroristi i zahtevaju otkup, ratni heroj Bred Pakston pojuri da je spase. Započinje hrabru i opasnu akciju protiv moćnih zakulisnih sila.

"Ljubavni život Budimira Trajkovića" je jugoslovenski film snimljen 1977. godine u režiji Dejana Karaklajića. Porodica Trajković gradi mostove. To je činio deda, zatim sin, a očekuje se i od unuka Budimira. Za njega su, međutim, mostovi prokletstvo, jer se porodica stalno seli od mesta do mesta, što ometa njegov ljubavni život, koji već vode njegovi drugovi. U jednom pokušaju porodice da se skrasi, momčić doživljava, prvi put, potpunu ljubav koja mu pomaže da sasvim odraste i donese odluku kada se pred porodicom Trajković pojavi sledeći most.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Najpoznatija, najčitanija i najprevođenija srpska pesnikinja - Desanka Maksimović, i danas, 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti, ima šta da poruči. Možda više nego ikada. O tome kako je živela, šta je sanjala, kako se odnosila prema ljudima i kakav je trag ostavila, u novom izdanju serijala "Beogradsko blago" govore dr Svetlana Šeatović, upravitelj Zadužbine "Desanka Maksimović", prof. dr Bojan Đorđević, Dušan Petrović, unuk Desankine najmlađe sestre, Vojislav Karanović, dobitnik nagrade "Desanka Maksimović" za 2019. godinu i Elizabeta Nenin iz Centra za dubinsku psihologiju i analizu snova "Dr Ivan Nastović".

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Upoznaćemo dvadeset porodica koje su se osmelile da započnu novu i bolju životnu etapu , u novoj sredini, novoj kući i na novim poslovima. Kroz ove priče vodiće nas Marija Veljković. Svaka porodica raspolagaće budžetom od 1.200.000 dinara za kupovinu kuće, a postoji i dodatni budžet (do 500.000 dinara) sa kojim mogu započeti posao u sopstvenom dvorištu. Učesnici imaju samo jedan dan da izaberu kuću i rok od 30 dana da se u izabrani dom presele. Nakon toga, započinju svoj novi posao uz nesebičnu pomoć tima produkcije serijala "Novi početak" i to u vidu asistencije stručnjaka iz različitih oblasti. Kroz stručnu edukuaciju i uz dodatnu investiciju u sopstveni biznis, namera je da porodice postanu ekonomski nezavisne u novom okruženju.

Uživajte uz najstariji i najznačajniji muzički festival u našoj zemlji, koji svakim novim izdanjem, isto koliko i dugom i bogatom tradicijom osvaja srca publike.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

"Nauka 2025: Naučno globalno selo" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja se bavi analizom stanja, uloge i položaja naučnog novinarstva kod nas i u svetu, kao i načinom na koji se nauka predstavlja široj javnosti.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Tango inspiriše autore, izvođače i plesače. To je muzika strasti i ljubavi, a u novom izdanju emisije "Volim klasiku" tango muziku interpretira ansambl "Liberquatro" čiji su članovi: Martina Dimić Radovanović – violina, Aleksandar Mišović – vokal, Petar Mirkov – bandoneon, Boban Stošić – kontrabas i Ksenija Ristić – klavir. Vokalnu umetnost u ovoj emisiju predstavljaju dve dame: Željka Zdjelar – mecosopran, ona je solistkinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu i doktor stomatologije, a u emisiji izvodi "Il Vito" Obradorsa i Danijela Jovanović – sopran, prvakinja Opere Srpskog Narodnog pozorišta i ona donosi interpretaciju arije Silve iz Kalmanove operete "Kneginja Čardaša", uz klavirsku saradnju pevača i pijaniste Strahinje Đokića. U prilozima će biti reči o koncertu Simfonijskog orkestra RTS pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića, sa solistkinjom flautistkinjom Silvijom Karedu, o Antologiji srpske horske muzike, o ovogodišnjoj Mokranjčevoj nagradi, a biće prikazan i mali portret mladog violiniste Luke Fausija.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Nebojša Dugalić je jedan od najvrednijih i najtalentovanijih glumaca regiona. Njegova gluma tišini daje zvuk i ritam, haos dovodi u red, stišava buku, zavodi i osvaja publiku, prati ritam s vremena i donosi magiju umetničkog stvaranja. Glumac, reditelj, profesor, prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu, dobitnik je tri Sterijine nagrade, četiri Zlatna i dva Srebrna viteza, četiri Zoranova brka, nagrade Zoran Radmilović i Miloš Žutić. Emocije i slobodu, kao i Šekspirovu tvrdnju da je čitav svet pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu, vešto koristi na sceni i pred kamerama. Dobro zna da magije nema ukoliko glumci i publika nisu jedno. Zadatak glumca je, kaže, transformacija, ali takva da ne fascinira umećem transformacije, već da pokaže ljudsku raznovrsnost, različite karaktere i sudbine, da razmotri naše zajedničke probleme. Rođen je i odrastao u Kraljevu, diplomirao glumu 1994. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sve ove godine neguje i svoj diplomski rad, autorski projekat, monodramu Ispovesti Dimitrija Karamazova. Na sceni Narodnog pozorišta je na samom početku karijere maestralno odigrao veliki uloge u predstavama Život je san, Idiot i Govorna mana, u Kruševačkom pozorištu briljirao je u predstavi Prokleta avlija, u Beogradskom dramskom igrao je u naslovu Zver na mesecu, u Madlnianumu Burlesku o Grku i Jadnike, u Pozorištu na Terazijama u mjuziklu Producenti. Već godinama iz uloge u ulogu i na sceni i sa ekrana on osvaja i kritiku i publiku. Uz dramske junake sa kojima živi na pozorišnim scenama poslednjih godina široku publiku osvaja i ulogama u serijama Državni službenik, Senke nad Balkanom, Vreme zla, Žigosani u reketu. Nikad površno, uvek do najviših visina i najvećih dubina, bilo da je u glavnoj ili epizodnoj ulozi Nebojša Dugalić se prepušta svojoj glumi. Trenutno u pozorištu igra Vilotijevića u Simovićevom Čudu u Šarganu u Jugoslovenskom dramskom i Šekspirovog Magbeta u Narodnom pozorištu.